Izvor: Glas javnosti, 23.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preterivanje je mikroskop stvarnosti
BEOGRAD - Izdavačka kuća „Laguna“ upravo je objavila najnoviju knjigu Marija Vargasa LJose. Reč je o romanu“Avanture nevaljale devojčice“, koju je na srpski jezik prevela LJiljana Popović-Anđić. Prema rečima Branka Anđića, urednika „Lagunine“ biblioteke „Bolero“ može se slobodno reći da je ovim romanom Mario Vargas LJosa konačno zadovoljio svoj glavni hir da u postmoderna vremena napiše veliki realistički roman.
- Nevaljala devojčica nije Ema Bovari dvadeset >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << prvog veka, ali je po mnogo čemu u dijalogu sa njom; određuje se prema Floberovom liku kao druga strana medalje. Ako je strast izazvala slom, na videlo iznela licemerje građanskog sistema vrednosti, kod Floberove junakinje, upravo njeno potiskivanje-često prikazano kao „odsustvo“ jeste pravi spiritus movens „Nevaljale devojčice“. LJubavna priča je, u stvari, samo pročelje dublje analize i kritike socijalnih nejednakosti, jedne freske raslojenog društva koje se razvija u nimalo simpatičnom pravcu - naglašava Branko Anđić.
NJegov stav je da se negde ipak stiče utisak da je Vargas LJosa želeo da napravi korak dalje, da dovede do ekstrema neki vanvremeni makijavelizam ljudi iz sloja bez prave prilike za uspeh u životu, rođen kako on kaže „iz očaja društvene osujećenosti, istovremeno tragičan, uzaludan i patetičan, bez obzira na surovost i doslednost sa kojima se sprovodi u delo“.
Mario Vargas LJosa rodio se u Arekipi, u Peruu 1936. godine. Iako je u Pjurini izvedena jedna njegova drama i objavljena zbirka priča „Šefovi“, koja je dobila nagradu“Leopoldo Alas“, postao je poznat posle objavljivanja romana „Grad i psi“, za koji je dobio nagradu Kratje biblioteke kuće „Seic Barral“1962. godine i Nagradu kritike 1963. godine.
NJegov drugi roman „Zelena kuća“ objavljen 1965. dobio je Nagradu kritike i Međunarodnu nagradu Romulo Galjegos. Potom je objavio dramska dela, „Gospođica iz Takne“, „Kati i nilski konj“, „La Čunga“, „Ludak sa Balkona“ i „Lepe oči, ružne slike“, studije i eseje kao „Neprekidna orgija“. Dobio je najvažnije književne nagrade, od već spomenutih do nagrade „Servantes“, nagrade Princa Austrije, PEN/Nabokov i Grinzane Cavour.
