Izvor: Politika, 04.Feb.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Presudila dobra volja medija
Predstava koja delom ismeva instituciju pi-ara, upravo je primer velikog ulaganja u dobro odrađeni marketing
Naš cilj je globalni
Dobro korporaciji
I dobro državi.
Ja gledam i volim TV,
Kad kažu mi: Kupi,
Ja kupim sve, baš sve,
Krećem, letim,
Jurim, žurim
Idem u carstvo reklama,
Stajem u redove za sreću.
.... reči su songova koje su kod publike napremijeri mjuzikla >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Kosa” u Ateljeu 212 mamile smeh i aplauz. I otvorile neka pitanja i dileme.
Predstava koja delom ismeva instituciju pi-ara, marketinga i carstvo reklame, upravo je primer velikog ulaganja u dobro odrađeni marketing. Deo organizacionog tima Ateljea 212 temeljno se posvetio marketinškom delu posla oko realizacije predstave „Kosa” autorskog tandema Džejms Rado – Džerom Ragni, u režiji Kokana Mladenovića.
Odavno mediji nisu sa toliko pažnje pratili ceo proces nastajanja nove beogradske postavke mjuzikla „Kosa”. Čak je deo saradnika Ateljea 212 „na noge” odlazio od firme do firme i prodavao karte za gala izvođenje mjuzikla „Kosa” po ceni od 10.000 dinara. I to nije sve. Za gala goste namenjen je i gala meni posle predstave i druženje sa umornim glumcima. Jer trebalo je izdržati svakodnevne probe, posle toga nastupe pred beogradskom publikom iz večeri u veče.
– Živimo u svetu reklama koje služe da se svi mi sateramo u tržne centre koje smatram logorima 21. veka, gde sve treba prodati po svaku cenu. Bez obzira na to da li nam to treba, bez obzira na kvalitet. To jesu teme kojima se bavimo u ovoj predstavi. Što se samog marketinga Ateljea 212 tiče na njega sam jako ponosan. Nije problem u marketingu ako imate proizvod za koji verujete da je uistinu potreban tržištu i da nikoga nećete prevariti, iako marketingom inače varate. Atelje 212 ima rezultat koji nikoga neće prevariti – poručuje Kokan Mladenović, direktor Ateljea 212 i reditelj predstave „Kosa”.
Radovan–Lale Đurić koji je u ovom projektu zastupao „Niš Art fondaciju” kao jednog od glavnih partnera u realizaciji predstave kaže da je dobro odrađenom marketinškom delu posla mjuzikla „Kosa”, presudila dobra volja medija.
–Uvek se angažujem oko mladih ljudi. Akteri „Kose” postavljaju pitanja, ali ne daju odgovore. A gde su odgovori? Odgovori se sukobljavaju sa Šilinim ocem, starim industrijalcem, koga u ovom slučaju igra Feđa Stojanović. Ovde je predstavljen konstantni bunt mladosti. Oni postavljaju pitanja, ali ne daju odgovor. Lično nemam ništa protiv velikih korporacija. Neke korporacije ne volim iz ličnih razloga, ali konkurencija i marketinški potezi između njih su normalni deo svakodnevice. Kokan Mladenović je, što se tiče predstave sve kritikovao, ne samo marketinške poteze korporacija, već i razne pojave koje opterećuju svet. Da kažem iskreno, svuda se govori protiv korporacija. A da vas ja pitam: pa šta bismo mi jeli bez korporacija koje proizvode brzu hranu, koje prave novine, automobile... – kaže Đurić i dodaje:
– Svet mora da živi od nečega. Mora da se radi! I zato korporacije moraju da imaju marketing jer je konkurencija velika. U predstavi „Kosa” i pre 40 godina su kritikovane ovakve pojave. Jednostavno, ako je predstava za mlade, onda je stvar jasna. Mladi sve kritikuju. Voleo bih da pitam mlade šta bi oni radili da nema korporacija koje su uplaćivale novac u budžet grada? Šta bi se onda radilo – pita Lale Đurić.
Odgovor na naše pitanje želeli smo da dobijemo i od Igora Brakusa, šefa marketinga Ateljea 212, ali on juče nije odgovarao na telefonske pozive.
B. Trebješanin
[objavljeno: 05/02/2010]
.jpg)
