Izvor: B92, 26.Sep.2013, 17:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Pressure me" Marine Marković u G12 HUB
Marina Marković, pobednica prvog RED BULL CURATES Beograd događaja, predstavlja se beogradskoj publici samostalnom izložbom pod nazivom Pressure me u G12 HUB, koja će biti otvorena u subotu 28. septembra u 20h.
Izložba: „Pressure me“
Marina Marković
28/09/2013 – 12/10/2013
Galerija 12 HUB | Karađorđeva 59, Beograd
Svečano otvaranje:
Subota, 28. septembar u 20h
Radno vreme galerije:
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
ponedeljak – subota, od 12h do 20h
Pressure me, a uzimaju za glavni subjekat žensko telo, baveći se graničnim vrednostima zadovoljstva, ali i zadovoljenja savremenih društvenih normi i ideala lepote.
“Koncept Pressure me (Stisni me) nastao je kao performans izveden u decembru 2011. godine u njujorškoj galeriji RabbitHole. Prvi deo ove serije radova činio je akt tetoviranja i telesna instalacija - tetovaža krojačkog metra vezanog oko struka u čvor, fiksiranog na idealnoj proporciji struka. Od tada, umetnica je kroz različite medije (video/gif, skulptura, ručni rad, slika, ikona) istraživala društveni pritisak nad ženskim telom, baveći se svim bolnim ritualima svakodnevice koje žene sprovode nad sopstvenim telom u cilju postizanja/dostizanja/približavanja društveno konstruisanim idealima lepote.
Čišćenje kose, lica i tela, uklanjanje dlaka, uvijanje, čupanje, stezanje, stiskanje, savijanje su radnje koje su stalnim ponavljanjem dostigle nivo rituala, često svakodnevnog obreda kojim se telo dovodi u poželjno stanje. Budući da ih većina žena čini mehanički, spontano i bez razmišljanja, ponovnim izvođenjem ovih radnji u formi umetničke prakse i njihovim izlaganjem u sferi umetnosti, pred očima posmatrača one se ukazuju kao bizarnost svakodnevice.
Za razumevanje bola, seksualnosti, osećaja (ne)prijatnosti i (ne)prihvatanja sopstvenog tela, potrebno je osim intimnog psihološkog uvesti i društveni, javni okvir. Tolerancija bola, ovde je motivisana društvenom nagradom, koju žena dobija kao povratnu informaciju i stoga bol nije moguće jednostavno ukinuti, samo prestankom vršenja radnji koje ga izazivaju. Izloženi, ovi rituali postaju otuđeni od svoje funkcije, činjenja tela društveno prihvatljivim, postaju intervencija, umetničko delovanje oslobođeno svrhe. Upravo time, stvara se raskorak, prostor u kome posmatrač razlaže materijalnu i društvenu komponentu delovanja na telo i u koje ponovo upisuje neku vrstu značenja. Pressure me dekonstruiše imperativ lepote na bazičnom nivou, materijalizacijom.
Fizički imerativ ženskog tela se konstituiše putem važećih vrednosti društva, dok njegovo sprovođenje prelazi u prostor privatnog, prostore kupatila, spavaćih soba i salona. Na taj način nastaje ambivalentni odnos žene prema svom telu koje se u privatnom prostoru ukazuje kao neadekvatno, da bi se tek kroz rad na njemu, nalik umetničkoj praksi stvaranja, pretvorilo u nešto dostojno izlaganja. Ovaj fenomen objedinjuje istovremeno postojanje specifične sramote i ponosa, prezira i zadovoljstva nad telom kao platnom ili materijalom, objektom koji se menja iz nečega u nešto, opirući se tome da zauzme konačni/zadovoljavajući oblik.
Apstraktni standardi lepog, primenjeni na živo žensko telo, uhvaćeni su u njemu i primorani da se zajedno sa njim šire, deformišu, izobličavaju, da bi se na posletku ukinuli ili pak opredmetili. Oltar žene, jeste materijalni oblik, ritual proslave svih procesa i delovanja koji se ugrađuju u telo i ličnost žene i zajedno sa njim čine kompleksnu, histeričnu celinu - putem koje se ukazuju društvu koje ih je proizvelo.“ – Marija Ratković
Biografija umetnice:
Rođena 1983. godine u Beogradu. Diplomirala 2008. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Jovanovića. Od 2006. godine redovno izlaže u zemlji i inostranstvu (Japanu, Švajcarskoj, Italiji, Meksiku, Britaniji, Americi,…). Sa grupom umetnika inicirala osnivanje nezavisne umetničke asocijacije Treći Beograd, u okviru koje deluje od 2010. godine. Dobitnica je nagrade Dimitrije Bašićević Mangelos za 2011. godinu. Od 2012. je član The Drawing Center New York. Marina živi na relaciji Beograd-Njujork.
Pritisak imperativa lepote
Izvor: SEEcult.org, 27.Sep.2013, 12:32
Beogradska umetnica Marina Marković predstavlja se od 28. septembra u Galeriji 12HUB izložbom “Pressure me” sa novim radovima koji za glavni subjekat imaju žensko telo, a bave se graničnim vrednostima zadovoljstva, ali i zadovoljenja savremenih društvenih normi i ideala lepote. Marina Marković...
