Izvor: Politika, 13.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preseći Gordijev čvor
„Radili smo kako smo mislili da je najbolje, a ispalo je kao i obično”, reči su Ljiljane Šop, nakon godinu dana rada novog Upravnog odbora SKD
„Radili smo kako smo mislili da je najbolje, a ispalo je kao i obično”, reči su kojima je Ljiljana Šop, predsednica Upravnog odbora Srpskog književnog društva, juče počela sedmu redovnu skupštinu ovog književnog udruženja, u već tradicionalnom zdanju pisaca, u Francuskoj 7.
Nakon godinu dana rada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novog Upravnog odbora SKD, uprkos raznovrsnim angažmanima da se sa „mrtve tačke” pokrene najveći problem ovog književnog udruženja, a to je pitanje njegovog zakonskog statusa, pesnikinja Ljiljana Šop je istakla: „Nećemo pogrešiti, ali ni išta razrešiti, ako kažemo da su nestabilnost vlada u ovoj godini, kao i svima nama svakodnevno vidljivi maratonski problemi u radu Narodne skupštine, koja je poslednja ali najvažnija karika u definitivnom rešavanju našeg zakonskog položaja, bili i ostali glavni razlog što još uvek, evo već sedam godina, tavorimo u pravnom vakuumu svojevremenog polovičnog rešenja po kojem postojimo i imamo gotovo sva prava i obaveze kao i druga umetnička udruženja, ali nismo ravnopravni sve dok ne uđemo u spisak Udruženja”.
Strpljenje članova ovog društva pisaca je, kako je saopšteno, na izmaku. Nakon više od tri godine borbe, da se naoko formalni problem konačno reši, Ljiljana Šop, samo kao jedna od žrtava njegovog nerešavanja, koja će, između ostalih, zbog toga otići u penziju sa tri godine radnog staža manje, sa izvesnim ogorčenjemdodaje: „Još jedino u besu protiv nepravde i hroničnom otporu prema tromosti administracije vidim motiv da zajedničkim snagama iduće godine presečemo ovaj Gordijev čvor. Ne učinimo li to na početku mandata ove vlade, svim raspoloživim demokratskim sredstvima borbe, dovešćemo u pitanje smisao postojanja Srpskog književnog društva, i svako od nas će biti prinuđen da se upita zašto smo ga uopšte osnivali i kome je taj poluzakonski oblik organizovanja bio potreban”.
Druga goruća tema ovog udruženja pisaca koja se takođe nije rasplela na adekvatan način, u vezi jesa međusobnim odnosom triju udruženja koja bi po odluci Skupštine grada Beograda trebalo da raspolažu zgradom u Francuskoj 7, deleći je na tri jednaka dela i zajednički se brinući o njoj.
Kako je rečeno, novim naletom „fantomskog” uplitanja u podzemne prostore ovog zdanja u cilju renoviranja Kluba književnika i okoline, stvar se dodatno zakomplikovala i u svemu prevazišla ingerencije ovog udruženja.
Dogovor sa Udruženjem književnika Srbije (UKS) , koje takođe poseduje prostorije u zgradi u Francuskoj 7, nije postignut. Naime, ova dva udruženja nisu uspela da se dogovore oko podele prostora „uprkos toleranciji i fleksibilnosti sa naše strane, bez drugih argumenata, osim onih da su oni veliko, a mi malo udruženje”, saopšteno je u SKD. Trebalo bi spomenuti da je UKS pre dva meseca, nakon višegodišnjeg odbijanja, potpisao Rešenje Skupštine grada o preseljenju svog lista „Književne novine” iz prostorija SKD, u svoj prostor na spratu zdanja u Francuskoj 7, ali do preseljenja još uvek nije došlo. Kako u SKD kažu „vrhunac cinizma, ili humora po principu lud zbunjenog, jeste pismo Sekretarijata za kulturu Skupštine grada, u kojem nas pitaju da li smo mi naručioci radova u zgradi i šta se po našim saznanjima u Francuskoj 7 zapravo događa. Naša insistiranja da se sretnemo sa gradskom sekretarom za kulturu, gospođa Avžner je odbila s izgovorom da nema pomoćnika, te iz tog razloga nema vremena za nas”.
Između ostalog, na skupštini su prihvaćene i dve nove inicijative: prva, kojom će se članovi SKD obratiti relevantnim državnim institucijama, i time pokušati da spasu prostorije Zadužbine „Miloš Crnjanski” koje se trenutno nalaze u sramno devastiranom stanju, i druga, za obnavljanjem Fonda SKD, kojim bi se pomogao status materijalno najugroženijih pisaca.
Ujedno, SKD je od juče brojnije za 14 novih članova, a to su: David Albahari, Goran Babić, Vidosav Stevanović, Zlatko Paković, Žarko Radaković, Oto Horvat, Slavko Lebedinski, Predrag Čudić, Marija Jovanović, Tatjana Cvejin, Alen Bešić, Mariana Dan, Bojan Bosiljčić i Dragoslav Dedović.
M. Andrijašević
[objavljeno: 14/12/2008]
