Izvor: Blic, 31.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prepad u učmalost
Prepad u učmalost
Branko Kukić, izdavač časopisa 'Gradac' jedan je od retkih poslenika u našoj kulturi koji ne krije zahvalnost prema medijima, jer upravo oni su ga uvek podržavali, naravno uz svoju specifičnu publiku za koju kaže da u njemu prepoznaje 'pogled iskosa' na društvo i umetnost koji promoviše.
Ali, biti miljenik novinara, nikako nije značilo biti i miljenik institucija. Trebalo je izboriti se sa ideologijama koje nikad nisu ravnomerno pomagale >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << domaću periodiku, sa 'provincijskim duhom Čačka u kome sam najpre morao izvesti prepad u učmalost', usuditi se da jedan broj posveti 'Medijali' koja je važila za crni talas, i najzad, probiti novi dizajn Mileta Grozdanića.
- Imao sam sreću da me podržavaju stvaraoci poput Ljubomira Simovića, Radomira Reljića, Dade Đurića, Ljube Popovića, Raše Livade... - kaže Kukić. Sećam se vremena kada se trećina tiraža 'Gradca' prodavala u Zagrebu. I tema posvećenih mistici, apokalipsi, tajnim društvima, gnosticizmu, američkoj književnosti, magiji, ili omaža Hugu Pratu, Žanu Ženeu, Džeksonu Poloku, koji bi ulazili u obaveznu ispitnu literaturu. Na žalost, prema 'Gradcu', kao ni prema sličnim časopisima, 'Pismu', 'Istočniku', 'Poeziji', država nije imala sluha. Ni posle komunizma, odnos nije promenjen. Zaduženi da vode brigu o kulturi duha, naprosto nisu se svojim poslom bavili, zaboravljajući da su upravo časopisi, nekada 'Misao', 'Otadžbina', 'Kultura', i najstariji u nas 'Letopis Matice srpske', formirali nacionalnu svest.
Balansirajući na vazda zategnutoj žici kome i zašto finansijski izaći u susret, što se mahom dešavalo po oprobanom receptu 'ko je s kim dobar', 'Gradac' je povremeno izvlačio koji poen za sebe.
- Posle 2000-te, godinu dana pomoć je redovno stizala, potom je skresana za polovinu, i konačno, pre neki dan stigao mi je faks da je za 'Gradac' izdvojeno 120.000 dinara, dok mene samo jedan broj najmanje staje 300.000 dinara. Kako se došlo do te sume, ne znam, jer niko iz Ministarstva kulture i medija nije samnom razgovarao. Znam da je posao mojih saradnika i mene stvar entuzijazma, ali ipak se pitam kakav to pomak u kulturi treba neko da napravi da bi država shvatila šta joj je funkcija - kaže Kukić.
A na pitanje šta bi konkretno predložio Ministarstvu kulture i medija, sledi kratak odgovor:
- Predlažem da zajednički odredimo kojih deset časopisa država treba u celosti da finansira, a koje delimično. U odbranu vrhunskih vrednosti. M. Marjanović
