Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Okt.2024, 12:57

Preminuo pisac Radoslav Petković; Ministar kulture: Dao je snažan doprinos međunarodnoj promociji naše kulture

Radoslav Petković autor je romana, knjiga priča i eseja. Njegove knjige nagrađivane su najuglednijim književnim priznanjima u bivšoj Jugoslaviji i potonjoj Srbiji.

Radoslav Petković rođen je 21. jula 1953. u Beogradu.

Od 1983. do 1987. bio je glavni urednik časopisa Književna kritika. Od 1988. do 1994. godine radio je kao sekretar zadužbine "Ivo Andrić". Od 1994. do 2001. godine delovao je u statusu slobodnog umetnika. Od 2001. do 2004. godine bio je generalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu. Sledeće radno mesto mu je, od februara 2009. pa do odlaska u penziju 2018. u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu AP Vojvodine, kao zamenik sekretara i pomoćnik.

Objavio je romane "Put u Dvigrad" (1979), "Zapisi iz godine jagoda" (1983), "Senke na zidu" (1985), "Sudbina i komentari" (1993), "Savršeno sećanje na smrt" (2008), "Sudbina i komentari, dopunjeno izdanje" (2022).

Njegov prvi roman osvojio je nagradu "Miloš Crnjanski", a "Sudbina i komentari" ovenčana je velikim brojem najuglednijih književnih priznanja u Srbiji: za ovaj roman Petković je dobio NIN-ovu nagradu za roman godine, nagradu "Meša Selimović", Borbinu nagradu za knjigu godine, nagradu kluba Jažbina i Radija B92 za najbolju knjigu godine. Povodom jubileja NIN-ove nagrade, roman "Sudbina i komentari" je, glasovima književnih kritičara, uvršten u deset najboljih NIN-ovih romana. Za roman "Savršeno sećanje na smrt" bio je, po treći put nakon "Senki na zidu" i "Sudbine i komentara", u najužem izboru za NIN-ovu nagradu: roman je nagrađen nagradom "Bora Stanković" 2009. godine. Za celokupan pripovedački opus dobio je nagradu "Ramonda serbica" 2008. godine.

Petković je autor dve zbirke priča: to su "Izveštaj o kugi" (1989), za koju je dobio Andrićevu nagradu, i "Čovek koji je živeo u snovima" (1998), delo ovenčano Vitalovom nagradom za knjigu godine.

Objavio je sledeće esejističke knjige: "Ogled o mački" (1995), "O Mikelanđelu govoreći" (2006), "Vizantijski internet" (2007), "Upotreba vilenjaka" (2008) i "Kolumbovo jaje" (2017); njegove kolumne objavljivane u beogradskom dnevnom licu "Blic" sakupljene su u knjizi "Događaj godine" (2010). U saradnji sa uglednim vizantologom Radivojem Radićem objavio je knjigu "Srednjovekovni putovođa" (2011). Za knjigu eseja "Kolumbovo jaje" dobio je nagradu "Dušan Vasiljev", a za rukopis "Upotreba vilenjaka" nagradu "Istok–Zapad" istoimene zaječarske biblioteke "Svetozar Marković".

Radoslav Petković bavio se i prevođenjem sa engleskog: prevodio je prozu Tolkina, Čestertona, Roberta Luisa Stivensona i Danijela Defoa. Tokom devedesetih bio je kolumnista NIN-a, dnevnog lista "Demokratija", kao i stalni saradnik "Vremena" i "Evropljanina". Više od deset godina bio je redovni kolumnista najtiražnijeg srpskog dnevnog lista "Blic".

Radoslav Petković živeo je u rodnom Beogradu do 2000. godine, kada se seli u Pančevo, a od 2006. nastanjuje se u Novom Sadu.

Ministar kulture Nikola Selaković izrazio je saučešće povodom smrti Radoslava Petkovića

„Rastužila me je vest da je preminuo Radoslav Petković, jedan od najznačajnijih predstavnika savremene srpske književnosti.

Ceo njegov život bio je u znaku pisane reči i to ne samo fantastičnim stvaralaštvom ovenčanim brojnim književnim priznanjima, nego i pregalaštvom u kulturi. Radoslav Petković je ostavio dubok trag na domaćoj umetničkoj sceni, a svojim antologijskim delima prevedenim na mnoge jezike, dao je i snažan doprinos međunarodnoj promociji naše kulture.

Porodici, prijateljima i poštovaocima Radoslava Petkovića upućujem iskreno saučešće. Večna mu slava i hvala!“

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...