Izvor: B92, 27.Nov.2013, 15:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preminuo džez bubnjar Čiko Hamilton
Legendarni Čiko Hamilton, bubnjar i vođa orkestra, koji je jedan od najzaslužnijih za stavljanje Kalifornije na modernu džez mapupedesetih godina 20. veka i koji je bio aktivan i u 21. veku, umro je u ponedeljak 25. novembra u Njujorku u 92. godini..
Vest o smrti Čika Hamiltona je saopštio njegov publicista Ejpril Tibo, a Hamilton će u istorij džeza biti zapamćen kao netipični bubnjar, koji je, za razliku od svojih ostalih kolega, imao melodičniji i suptilniji način >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sviranja, koji će kasnije u okviru žanra biti definisan kao "kul džez" i koji je primenjivan upravo u Los Anđelesu, u kome je Hamilton živeo.
Bio je član-osnivač kvarteta saksofoniste Džerija Maligena, koji je praktično pripremio teren za nastanak "kul džez" pokreta. Nakon što je napustio Maligenov kvartet, oformio je sopstveni bend, koji je postao nosilac ove podvrste džeza, za svojim intrigantnim i komplikovanim aranžmanima, u kojima su često mesto nalazili i instrumenti poput čela i flaute, koju je svirao Badi Kolete, saksofonista kvinteta.
Za kratko vreme bend Čika Hamiltona je postao jedan od najpoznatijih džez sastava, a čelista grupe Fred Kac je preminuo u septembru ove godine.
Grupa je u pedesetim godinama bila oslonac klupskog života i festivala, a najveću popularnost je stekla nakon pojavljivanja u filmovima poput "Sweet Smell Of Succes" sa Bertom Lankasterom i Tonijem Kertisom i u dokumentarcu “Jazz on a Summer’s Day" Berta Sterna, izuzetno cenjenog filma o izdanju Njuport džez festivala iz 1958. godine.
"Kul džez" je u pedesetim godinama izgubio svoju veliku popularnost, ali je tada Hamilton već modifikovao svoj pristup sviranju i zvuku kvinteta, tako što je umesto čela u sastav ubacio trombon i priklono se "bluzičnijem" zvuku i agresivnijem sviranju.
Hamilton je napisao i muziku za film Romana Polanskog "Odbojnost" iz 1965. godine, neposredno nakon toga raspustio kvintet i formirao kompaniju koja se bavila snimanjem muzike za televizijske emisije i reklame.
Međutim, nastavio je da nastupa i povremeno snima ploče, i sredinom sedamdesetih se vratio na turneju sa ponovo oformljenim bendom. Nikada više nije vratio slavu koju je stekao u pedesetim godinama, a njegovo stvaralaštvo u tom periodu je vrlo teško kategorizovati, jer se kretalo u rasponu od fri džeza do džez roka.
Rođen je u Los Anđelesu 21. septembra 1921. godine i odrastao je u porodici sa ocem Džesijem, koji je radio na Univerzitetu, i s majkom koja je radila u školi kao kuvarica.
U jednom intervjuu rekao je da se ne seća kako je dobio nadimak Čiko, ali da veruje da je to zbog toga što je bio veoma sitne građe.
Još dok je bio u srednjoj školi bio je uključen u lokalnu džez scenu i do četrdesetih godina je bio sastavni deo benda koji je na turneji pratio Lajonela Hemptona, a nakon što je odslužio vojsku kratko je radio sa ansamblima Čarlija Barneta i Kaunta Bejzija, pre nego što je postao stalno angažovani bubnjar u noćnom klubu Bili Bergs, 1946. godine.
Četrdesetih i pedesetih godina je bio na turnejama u okviru pratećeg benda Lajn horn, a njegovo suptilno sviranje bubnjeva je uveliko zaslužno za popularnost kvarteta Džerija Maligena, u kojem je u to doba svirao i trubač Čet Bejker. Koliko je bio dobar i kreativan muzičar pokazuje i činjenica da je bio jedan od retkih bubnjara - šefova orkestra, što je u džezu prilično neuobičajeno.
U devedesetoj godini, 2011. objavio je album “Revelation” i završio još jedan pod imenom “Inquiring Minds”, koji će biti objavljen u 2014. godini.
Poznat je ne samo kao odličan muzičar, već i kao čovek koji ume da prepozna prirodni talenat muzičara, pa su kroz njegov sastav prošli i takvi džez velikani kao što su Ron Karter, Erik Dolfi, Čarls Lojd, Leri Korijel i Gabor Sabo, kojima je nesebično prenosio tajne džeza.
Između ostalog, dobitnik je nagrada Nacionalne američke zadužbine za umetnost i džez 2004. godine i titule Žive muzičke džez legende Kenedi centra 2007. godine.
