Izvor: Večernje novosti, 17.Jul.2019, 18:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preminuo dugogodišnji predsednik SANU Nikola Hajdin

Dugogodišnji predsednik i član Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Nikola Hajdin preminuo je danas u Beogradu u 96. godini posle kraće i teške bolesti, saopštila je SANU Dugogodišnji predsednik i član Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Nikola Hajdin preminuo je danas u Beogradu u 96. godini posle kraće i teške bolesti, saopštila je SANU.Inženjer građevinarstva, rođen u gradu Vrbovsko 1923. godine, za dopisnog člana SANU izabran je 1970, a za redovnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 1976. godine.Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik u tri mandata - od 2003. do 2015. godine.Bio je profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, gostujući profesor na Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu, gost-naučnik Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije.Hajdin je bio predsednik Jugoslovenske grupe Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju (IABSE) i član stalnog komiteta te organizacije, predsednik Jugoslovenskog komiteta Međunarodne unije za teorijsku i primenjenu mehaniku, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera.Pored toga, bio je inostrani član Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu, kao i član brojnih stručnih udruženja i komiteta.Dao je izuzetno značajan doprinos u naučnoj oblasti koja se odnosi na primenu numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, kao i iz oblasti Teorije tankozidnih nosača.PROČITAJTE JOŠ: Nikola Hajdin: Država zna šta dobija a šta gubiNjegov naučni interes su poslednjih godina predstavljali nelinearni dinamički problemi mehanike, posebno izučavanje udara (impakta) saobraćajnih sredstava na građevinske konstrukcije.Ovi radovi, pretežno objavljeni u Švajcarskoj, imali su znatan uticaj na zvanične preporuke za proračun mostova, posebno mostovskih stubova na udar u Švajcarskoj.Objavio je preko 230 radova (od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima ).Među njegovim delima izdvajaju se železnički most sa kosim zategama preko reke Save u Beogradu (sa LJ. Jevtovićem, 1979), drumski most sistema grede sa kosim zategama preko reke Dunava u Novom Sadu (1981), lučna brana "Glažnje" u Makedoniji (1967) i veliki most sa kosim zategama preko reke Visle u Poljskoj.Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada."Bio je veliki mostograditelj, van Akademije i u samoj Akademiji", istakli su iz SANU.

Nastavak na Večernje novosti...