Izvor: Politika, 13.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preminuo Mladen Srbinović
Kultura je za jedan narod važnija od hleba, govorio je poznati umetnik i akademik
Slikar Mladen Srbinović, redovni član SANU, preminuo je juče u Beogradu, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.
Mladen Srbinović rođen je u Sušici, kod Gostivara 1925. godine.
Bio je član Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU i jedan od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka.
Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, 1951. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine. Učio je od velikana srpske i svetske umetnosti kao što su: Gvozdenović, Tabaković, Hakman i Ljubica Sokić. Zahvaljujući svom nepresušnom talentu i upornom radu ostao je da predaje na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu.
U SANU je bio član Predsedništva SANU i potpredsednik SANU (za društvene nauke).
Akademik Srbinović bio je i član MANU i od 2003. godine titularni član Evropske akademije umetnosti, nauka i humanističkih nauka. Tokom svoje bogate umetničke karijere bio je član: ULUS-a, od 1952. godine; Grafičkog kolektiva; grupe „Samostalni”, dok je u SANU bio član Odbora za proučavanje stanovništva, Odbora za Rečnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti, Međuodeljenjskog vardarskog odbora SANU i član Upravnog odbora Fonda „Ivan Tabaković”. Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda 1958. godine, Premije za grafiku – Zagreb 1960. godine, Nagrade za slikarstvo na Memorijalu Nadežde Petrović u Čačku 1960. godine, Nagrade za slikarstvo na međunarodnom bijenalu u Sao Paulu, 1961. godine, nagrade za slikarstvo na Bijenalu u Aleksandriji, Oktobarske nagrade Beograda, (1974), Sedmojulske nagrade, 1984. godine"
Bogatoj biografiji Mladena Srbinovića svakako bi trebalo dodati i njegov angažovani stav povodom ovdašnjih društvenih i političkih previranja u poslednjoj deceniji 20. veka. Srbinović je bio član Saveta DEPOS-a i jedan od osnivača Demokratske stranke Srbije iz koje je ubrzo istupio; imenovan je za člana Krunskog saveta prestolonaslednika Karađorđevića, odbijao je nagrade koje su mu devedesetih godina zvanične institucije dodeljivale za njegov umetnički rad.
Govorio je da je kultura za jedan narod važnija od hleba i naglašavao da pripadamo onim narodima koji nemaju kolektivnu svest. Jer, da je bilo više kolektivne svesti, kako je govorio Srbinović, ne bi toliko mladih ljudi napustilo ovu zemlju na tako drastičan način.
Mladen Srbinović je u svom slikarstvu ostao dosledan predstavljanju ženske figure, poštujući njenu ulogu od matrijarhata do današnjih dana. „Slikati ženu danas nije jednostavno i pripomagao sam se simbolima koji se odnose na nju ili se nalaze oko nje. Simboli ne dolaze iz jednog vremena, jedne civilizacije ili kulture. Koristim sve simbole koji nešto znače ili mogu da dopišu priču o ženi. Ima tu i znakova koji nisu izvučeni iz istorije već sam ih uveo iz predmetnog sveta, pa mogu da kažem da su tu i neki moji simboli”, govorio je.
Uporedo sa slikarstvom i grafikom, Srbinović je od 1960. godine počeo da radi mozaike i predloške za tapiserije koje su realizovane i izlagane. Njegovi monumentalni mozaici postavljeni su u institucijama širom zemlje, uključujući i mozaičke ikone za oltarsku pregradu u manastiru Žiča (1993).
Stvarao je u lepom ateljeu, u kući na beogradskom Topčideru, koja je nekoliko puta bila i na meti provalnika.
Kritičari su ocenili da je Mladen Srbinović bio jedan od naših retkih slikara kome su jednako odgovarali i mali i veliki format. Rasnim umetnikom dodatno ga je činila boja, od izrazito svetlog, čistog kolorita do intenzivnih tonova.
„Nikad ne pomišljaj da li si moderan i savremen (to ostavi drugima sa sumnjivim darom, slabim karakterom i nemoćnima), jer tvoj iskaz će biti zauvek nov! I kada je u dometu skroman”, govorio je Mladen Srbinović.
M. Đorđević
[objavljeno: 13/05/2009]
.jpg)
