Izvor: Večernje novosti, 17.Apr.2014, 23:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preminuo Gabrijel Garsija Markes

U Meksiko Sitiju, kasno u četvrtak, u 87. godini, umro je jedan od najvećih pisaca 20. veka, Kolumbijac Gabrijel Garsija Markes. Dobitnik najvećih književnih priznanja, a 1982. i Nobelove nagrade, ostavio je iza sebe dela za večnost, poput „Sto godina samoće“, „Pukovniku nema ko da piše“, „Jesen patrijarha“, „Ljubav u doba kolere“, „Hronika najavljene smrti“... Pre nekoliko dana izašao je iz bolnice, a njegova porodica poručila je da mu je zdravlje „ozbiljno narušeno“. Gabrijel Hose Garsija Markes rođen je u malom mestu Arakataka 6. marta 1927. godine, kao najstariji od jedanaestoro dece. Po sopstvenom priznanju, sa 16 godina, na studijama prava u Sipakiri, otkrio je svoje prve književne uzore - Kafku, Vulfa i Foknera. Ubrzo napušta studije i okreće se novinarstvu, jednoj od svoje dve velike ljubavi. Do kraja svog stvaralačkog života sarađivao je sa najuglednijim latinoameričkim časopisima, pišući hronike, reportaže, komentare, a u jednom od njih, magazinu „El Espectador“ 1947. objavio je svoju prvu priču. Sa romanom „Pukovniku nema ko da piše“ (1957) skrenuo je pažnju književne javnosti. Njegovo najčuvenije delo „Sto godina samoće“ (1967) inspirisala je njegova baka koja mu je u detinjstvu pričala čudesne i čarobne priče, koje je uvek „ogrtala realnošću“. Tako je čuveni Gabo stvorio magični svet Makonda u kome se prepliću mašta, realnost, mitovi, snovi i želje. Tvorac magičnog realizma, koji je zaslužan za čuveni latinoamerički „književni bum“, bio je jedan od najvoljenijih i najprevođenijih svetskih pisaca, sa više od 40 miliona knjiga prodatih na 36 jezika. Fantastične događaje opisivao je tako uverljivo da su mnogima delovali kao stvarni. Branio se rečima da u njegovim knjigama „ne postoji rečenica koja nije zasnovana na realnosti“. - Na kraju, pisac je isti kao drvorezac, jer obojica rade sa materijalima iz prirode - kazao je jednom prilikom. Slava koja je usledila posle kultnog romana pratila ga je do kraja života, a, prema njegovim rečima, porodica i prijatelji „vraćali su ga na zemlju“. - Samoća koja mi je pretila posle „Sto godina samoće“ nije bila samoća pisca, već samoća slave. Moji prijatelji koji su uvek bili uz mene su me odbranili. Uspeo sam da zadržim iste prijatelje čitavog života - govorio je Markes. Voljenog Gaba nadživeli su supruga i dva sina, ali i njegovi junaci Aureliano Buendia, Ursula Iguaran, Melkijades, Pukovnik, čije su priče osvojile milione srca. PRIJATELj SA KASTROM, SVAĐA SA LjOSOMOSIM njegovih dela čuveno je i njegovo prijateljstvo sa Fidelom Kastrom, koje mu je donelo mnogo osporavanja i kontroverzi u književnom i političkom svetu, ali i enigma o svađi sa nobelovcem Mariom Vargasom Ljosom. Nekada veliki prijatelji, koji su sa Huliom Kortasarom proslavili magični realizam, nisu govorili decenijama, a o razlozima svađe raspredale su se bajke.

Nastavak na Večernje novosti...

Radio Televizija Vojvodine: Preminuo nobelovac Gabrijel Garsija Markes

Beta: Umro Gabrijel Garsija Markes

Nezavisne Novine: Umro nobelovac Gabrijel Garsija Markes