Izvor: Politika, 07.Avg.2015, 13:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preminula glumica Đurđija Cvetić

Odmerena, nenametljiva heroina pozorišne i životne scene preminula je u Beogradu u 73. godini ostavivši za sobom neponovljivu Anku, Jelisavetu Protić, Ranjevsku, Elenu, Roziku…

Dostojanstvena, odmerena, nenametljiva heroina pozorišne i životne scene, glumica Đurđija Cvetić preminula je u Beogradu u 73. godini ostavivši za sobom neponovljivu Dezdemonu, Anku, Jelisavetu Protić, Ranjevsku, Elenu. Roziku, Klitemnestru i mnoge druge junakinje kako na sceni matičnog Jugoslovenskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dramskog pozorišta čiji član je bila od 1969. godine, tako i u mnogim drugim gostujućim pozorištima: Beogradskog dramskog pozorišta, Zvezdara teatra, Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici....

Preselivši ih zapravo u neki drugi svet, odnosno kod njenog pokojnog supruga Avde Mujčinovića, poznatog pozorišnog kritičara kojem je, kako je volela da kaže, hrlila jer nije mogla da živi odvojena od njega. I sve što je radila poslednjih godina radila je sa sećanjem i zbog uspomene na njega. Tokom duge i plodne karijere koju je gradila sa merom istinske pozorišne dame Đurđija Cvetić je svojim scenskim rukopisom ostavila dubok trag u srpskoj pozorišnoj umetnosti, o čemu svedoče brojne nagrade koje je dobila za svoju magiju glume, od „Miloša Žutića”, preko „Žanke Stokić”, „Tatjane Lukjanove” i mnogih drugih.

Đurđija Cvetić, rođena u Beogradu u vihoru rata, od najranijeg detinjstva ispoljavala je interesovanje za dramsku umetnost. Glumu je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Milenka Maričića 1969. godine, od kada je i postala stalna članica JDP-a. Pripadala je generaciji „Bojanovih beba“, grupe mladih glumica i glumaca koje je Bojan Stupica pozvao u Jugoslovensko dramsko pozorište, u vreme njegove generacijske obnove. Posle uloge Pem u „Spasenima“ Edvarda Bonda, u tom trenutku jednom od najznačajnijih pozorišnih komada svetskog repertoara, svojom pojavom, lepotom i scenskom snagom, Đurđija Cvetić stupiće i u veliki, klasični repertoar, kao Šekspirova Regana u „Liru“, Dezdemona u „Otelu“, Olivija u „Bogojavljenskoj noći“.

Njen u isti mah moderan i klasičan scenski izraz došao je do punog izražaja u velikim, ikoničkim predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta poput Simovićevog „Putujućeg pozorišta Šopalović“, u režiji Dejana Mijača, gde je igrala Jelisavetu Protić, potom Brehtovom „Baalu“ kao Emilija, u Vedekindovom „Buđenju proleća“ kao Fani Gabor. Poslednjih godina angažmana u JDP-u, igrala je sa velikim uspehom Ranjevsku u Čehovljevom „Višnjiku“, Lagarsovim „Pravilima ponašanja u modernom društvu“, a naročito u naslovnoj ulozi Držićevog „Skupa“, režija Jagoša Markovića, u kojoj je, tumačeći mušku ulogu, ostvarila teatarsko čudo, višestruko vrednovano i nagrađivano na domaćim i regionalnim festivalima.

Đurđija Cvetić gostovala je u svim beogradskim pozorištima, poslednjih godina najviše na sceni Beogradskog dramskog, kao i u Crnogorskom narodnom pozorištu, Narodnom pozorištu Sombor, NP Banja Luka i drugima. Uporedo sa pozorišnom, gradila je zapaženu i televizijsku i filmsku karijeru. Televizijskoj publici ostaće upamćena kao Seka u seriji „Grlom u jagode“, Srđana Karanovića, kao i po ulogama u „Sivom domu“, „Početnom udarcu“ i „Zaboravljenima“ Darka Bajića, u filmu „Oktoberfest“ Dragana Kresoje, TV seriji „Ulica lipa“.

Pamtićemo je i po filmskim ulogama u ostvarenjima: „Kad golubovi polete”, „Krunisanje”, „Ujež”, „Mladić i devojke 2”... Dramski program Radio Beograda čuva sećanje na njen osoben glas i glumačku ekspresiju u desetinama radio-drama.

Komemoracija u Jugoslovenskom dramskom pozorištu biće održana u septembru.

Nastavak na Politika...

Blic: Jagoš Marković o Đurđiji Cvetić: Junački se borila sa bolešću