Izvor: Blic, 14.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Premijera u Kanjiži
Premijera u Kanjiži
Pozorište Jožefa Nađa, govori autentičnim pozorišnim jezikom o ljudima vojvođanske ravnice, o samom lokalitetu Kanjiže, gde je i rođen ovaj svetski poznat koreograf, igrač, reditelj i fotograf. Naime, ovaj multimedijalni umetnik, koji ove godine slavi 15 godina rada, 2001. godine je dobio glavnu evropsku pozorišnu nagradu Grand pri, čiji su dobitnici, pored ostalih, Piter Bruk i Hajner Miler. Osim ovog pozorišnog 'Oskara', Nađ je laureat pozorišnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << festivala poput Bitefa, Avinjona, Hamburga. Polovinom ove sedmice, u Kanjiži je otvoren Osmi džez festival Kanjiža 2002, u okviru koga je premijerno izvedena predstava Jožefa Nađa 'Posle ponoći'. Svetsku premijeru ove predstave Jožef Nađ je izveo upravo u Kanjiži želeći da, kako kaže, i na taj način ukaže na činjenicu da se u svom radu umnogome oslanja na svoje bačke korene. Upravo je završena predstava koju ste poklonili svojim Kanjižanima. Jeste li se uplašili kako će je oni primiti?
- Bilo je puno dubokih emocija i za vreme i posle predstave. Svesno sam pripremao nešto što govori o ovim ljudima. Film koji se emituje u predstavi je snimljen ovde, sve je izgrađeno ovde, dok je sama pesma, koju jedan od aktera predstave Ištvan Bičkej citira, pesma kanjiškog pesnika Ištvana Konsta, koji je bio naš prijatelj. Tog pesnika, naravno, zna puno ljudi u publici. Istovremeno, tokom izgovaranja te pesme glumac imitira glas našeg drugog prijatelja, slikara Dubotija Mera, koji se ubio pre deset godina. Zbog svega toga čini mi se da je ova predstava bila veoma posebna i da je imala neku specifičnu težinu. Šta je to na šta ste, iz lokalnog miljea, posebno obraćali pažnju?
- Ono što sam video i naučio i što sam tokom poslednjih dvadeset godina doživeo po svetu, uvek je bilo usmereno na to da nekoj lokalnoj vrednosti dam karakter univerzalnosti. Ova predstava se razlikuje samo po tome što je to prva predstava u kojoj od početka do kraja crpim energiju iz ovog kraja. Što se samog načina rada tiče on se ne razlikuje od onog kada radim u Orleanu, ili bilo gde drugde. Za mene ne postoji sukob ili napetost na relaciji lokalno-univerzalno. Koncentrišući se na lokalno mi uviđamo da je ono deo univerzalnog.
Stiče se utisak da ste u predstavi 'Posle ponoći' žrtvovali dramsko u korist likovnog?
- Sada sam u takvoj fazi. U poslednje vreme mene više zanimaju film i fotografija, evo ovde u holu pozorišta otvorena je moja izložba fotografija. To je neki paralelni tok koji je ušao u moj rad, ali u suštini se uvek bavim istim. Šta ste poslednje radili pred dolazak u Kanjižu?
- Upravo sam završio jedan komad o Antonenu Artou, a u junu sam imao premijeru jedne solo predstave. Ž. Jovanović
