Izvor: Blic, 03.Jun.2011, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Premijera grafika Rembranta
Dok je u Luvru u toku izložba Rembrantovih figura Hrista, u beogradskom Narodnom muzeju do 19. juna možete takođe videti grafike nizozemskog majstora (i ne samo njegove) iz fundusa ove naše kulturne ustanove. Izložbu čiji je pun naziv “Izvorna istina crno-belog. Pogled na Zbirku holandske i flamanske grafike iz Narodnog muzeja u Beogradu” priredila je kustoskinja Dragana Kovačić povodom Međunarodnog dana muzeja.
Izložba „Izvorna istina crno-belog” predstavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << reprezentativan izbor od 45 dela umetnika koji su obeležili istorijski razvoj umetnosti grafike, kao što su Luka van Lajden, Johan Sadeler, Henrik Golcijus, Rembrant van Rijn, Adrijen Ostade, Jan i Andreas Bota, Jan van de Velde, Nikolas Berhem, Luka Forsterman... U likovnom i stilskom pogledu ova grafika obuhvata umetnost renesanse, manirizma, baroka i rokokoa, a u tehničkom reč je o bakrorezu i bakropisu, vrlo zahtevnim veštinama kojima su pomenuti majstori suvereno vladali.
Rembrant van Rijn, "Torbar”, 1635. (+)
- Naročito su značajni Rembrantovi eksperimenti u bakropisu, koji su premijerno pred našom publikom, na izložbi predstavljeni radovima "Ecce homo” (1636), "Autoportret sa kapom, nasmejan” (1630), "Portret čoveka” (1631), "Torbar” i "Izgon trgovaca iz hrama” (1635) - kaže Kovačićeva i napominje da su holandski i flamanski grafičari u bakropisu varirali mogućnosti barokne koncepcije svetlosti i senke. - Njihovi eksperimenti su pokazali da upravo grafika u svom genomu nosi potencijal onoga što je Rolan Bart u svom ogledu o fotografiji „Svetla komora" nazvao „izvornom istinom crno-belog". Otud naziv ove izložbe.
Kad se bolje razmisli, grafika je nekada bila ono što je za nas danas fotografija. Obrađivala je svakodnevne teme iz života, tzv. žanr scene, često pejzaže, naravno prizore iz Starog i Novog zaveta, ali i portrete. Budući da su otisci umnožavani, grafike nisu bile skupe i činile su uobičajeni dekor kuća.
- Štampana grafika je bila najuže povezana sa društvom, kao njegova potreba za sopstvenom slikom/predstavom. Posredstvom štampanih grafika je bila dinamizovana konzumacija vizuelnih sadržaja. Zato se ona pojavljuje kao prvo (preteča modernih) sredstvo masovne komunikacije. Umetnost štampane grafike zahteva pogodno kulturno i ekonomsko okruženje kakvo je, na početku novoga doba, postojalo u Holandiji i Flandriji. Ona je zato referentna vrednost predstave koju jedno društvo stvara o sebi, može se reći totalna slika jednog vremena - zaključuje autorka izložbe.
Rembrant van Rijn i J. van Flit (saradnik), "Ecce homo”, 1636. (detalj) (+)
Iza te totalne slike jednog vremena stoje, zapravo, tadašnje izdavačke kuće za koje graveri i dizajneri rade. Svesni značaja svog delovanja, izdavači su bili intelektualci u svojim sredinama. Obrazovani, često i sami graveri (poput čuvenog Filipa Galea ili Klasa Jana Fišera), radili su u porodičnim manufakturama i s kolena na koleno prenosili svoja znanja.
Okrenuta naprednom građanstvu, u zemlji (Nizozemska) koja je još u XVII veku bila velesila, bogatim trgovcima nije bilo teško da višak zarade izdvoje za umetnost. Grafika kao slika koja ulazi u svaki dom, sa likovima političara i vladara prvi je vid marketinga, a njena korist za umetnike ne samo finansijska. Na primer, Rembrant koji nije putovao, do novih informacija dolazio je posredstvom grafike. Naime, sakupljao je i grafičke albume uz crteže što je otkriveno pošto je bankrotirao (1656), morao da proda štamparsku presu i prestao da se bavi bakropisom.
Crtati Hrista po prirodi - bila je Rembrantova opsesija. Ključ ove enigme je na izložbi "Rembrant, lik Hrista” u Luvru. Na koga Rembrantov Hrist liči, odgovorili su hroničari obelodanivši da ga je slikao "uživo”, u svom ateljeu (po modelu: jednog jevrejskog mladića) i time načinio sudbinski korak za umetnost. Delić tog Rembrantovog sudbinskog koraka možete naći i na izložbi u našem Narodnom muzeju na bakropisu "Ecce homo” koji pripada ciklusu Hristovog stradanja.
Kabinet grafike
U Kabinetu grafike Narodnog muzeja u Beogradu čuva se 220 listova štampanih u radionicama Nizozemske, Holandije i Flandrije od početka XVI do XVIII veka. Formiranje zbirke počelo je tridesetih XX veka otkupom bakroreza Johana Sadelera „Tajna večera" i devet otisaka sa prikazima svetih mučenika i „Blagovestima" Henrika Golcijusa. Najveći broj grafika otkupljen je od privatnih vlasnika od 1949. do 1967. Pored izloženih pet, još tri Rembrantove grafike čuvaju se u Narodnom muzeju: "Starac sa kapom ukrasenom biserima”, "Starac i dečak” i "Autoportret sa tokom na glavi”. Do sada smo videli Rembrantove crteže na izložbi holandskih majstora XVII veka iz amsterdamske kolekcije "Fodor!”, 1960, i grafike iz zagrebačke kolekcije JAZU, 1962. i Narodnog muzeja u Ljubljani, 1973. - ali nikad iz beogradske kolekcije!
Povezane vesti: Sutra otvaranje izložbe "Izvorna istina Crno - Belog"
.jpg)
