Izvor: S media, 10.Dec.2010, 20:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Premijera Beketovo dela "Kraj partije"
Na sceni Ateljea 212 Teatar u podrumu sutra uveče premijerno će biti izveden komad Semjuela Beketa "Kraj partije", u režiji Petra Božovića, najavljeno je danas na konferenciji za novinare.
Upravnik Ateljea 212 Kokan Mladenović je rekao da je jedna od najvećih ambicija uprave ovog pozorišta da ono bude mesto dobro ispričanih priča, velike glume i velikih glumaca, da mu je velika čast što je tu ponovo Božović, ovaj put ne samo kao glumac nego i reditelj.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
"Božović je jedna od legendi Ateljea 212 i njemu svakako pripada da ono što je njegov umetnički izazov realizuje na svojoj sceni", kazao je Mladenović i dodao da se posebno raduje što su Beketov komad sa Božovićem radili "još uvek aktivni i u sjanom glumačkom izdanju" Vlastimir Velisavljević i Renata Ulmanski, prva generacija naše pozorišne akademije i izvanredni Boris Komnenić.
O tome zašto se odlučio da postavi Beketov komad, reditelj i glumac u predstavi Božović je rekao da kod Beketa, koji je nekada smatran piscem apsurda, ima mnogo poklapanja sa onim što smo mi danas.
"Njegove rečenice u 'Kraju partije' podsećaju na sve krajnje situacije koje nas okružuju, Beket je naš savremenik, on oslikava čoveka, koji u trenutku smrti, posmatra vezu izmedju duhovne i fizičke strane svog bića, mi ne igramo ono što piše u komadu, mi igramo žive ljude", rekao je Božović.
Glavni likovi Ham (Božović), Klov (Komnenić), Neg (Velisavljević) i Nela (Ulmanski) provode vreme u podrumu, ponižavajući jedni druge, osećaju neizbežnost svog kraja iako ne znaju iskustveno šta je smrt, znaju da je igra završena.
To je ljudska borba protiv zla u sebi i drugim ljudima a jedinu utehu daje im saznanje da "ništa nije smešnije od nesreće" ili "Plače. Znači da je živ".
Beket (1906-1989) dramatičar, prozni pisac, pesnik i kritičar irskog porekla, u svojim dramama raskinuo je s pozorišnom tradicijom, postavši najznačajniji predstavnik teatra apsurda, koji je stekao medjunarodnu slavu.
Njegova dela su prevedena na dvadesetak jezika, a 1969. godine je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Komad "Kraj partije", za koji se pretpostavlja da je nastao kao izraz tuge zbog smrti starijeg brata Frenka, 1957. godine, premijerno je izvedeno iste godine. Zajedno sa dramom "Čekajući Godoa", ona predstavlja remek delo taatra apsurda.
(Tanjug)
