Izvor: Danas, 04.Nov.2015, 09:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prekrasne noćne ptice
I – krenulo je! Beogradski Džez Festival, 31. po redu, okupio je svoje neodoljivo sestrinstvo i bratstvo džeza svih generacija, pa tako po prostorima Doma omladine Beograda, tokom Svečanog otvaranja i potom duboko u noć, nailazite na prastare ljubitelje sedih kosa jednako kao i na najnoviju generaciju, skoro pa tek tinejdžere, odnegovanog imidža iz budućnosti, koji bi sa svojim umetničkim stavom mogli da se popnu na scenu ravnopravno sa muzičkim zvezdama večeri.
vinjeta:
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />
31 Beogradski Džez Festival 2015
Svečano otvaranje: Jelena Jovović Jazz Junction, James Brandon Lewis, Susana Santos Silva Quintet, Dom omladine Beograda
Prekrasne noćne ptice
Superstarovi sa kilometražom i oni tek iznikli u publici, čine tako divan odjek jedinstvenim nastojanjima umetnika sa pozornice i sa plakata. Imaginacija i kreativnost ovde odista vrve u vazduhu.
Veče započinje nastupom internacionalnog sastava Jelena Jovović Jazz Junction (Srbija/Nemačka/SAD/Velika Britanija) u Velikoj sali Doma omladine i već je pred nama zaista fina mera džeza za uživanje, sanjarenje i uopšte izvrsno raspoloženje u prenaseljenom auditorijumu. Imaginativni zvučni pejzaži puni duše, duha i delikatne interpretacije, oživljavaju sećanje na najzlatnije dane džeza u Beogradu, za koje smo do sada možda znali tek samo iz priča, a sada se raskošno prostiru pred nama na javi i – tako mnogo prijaju!
Trio mladog giganta tenor saksofona Džejmsa Brendona Luisa, već od starta skreće vašu naročitu pažnju. Luis započinje svoj nastup prizivanjem svih praotačkih duhova džeza jednom veličanstvenom inkantacijom koja kroti zvuk od praiskona, da bi ga namah doveo do stadijuma rapa sa svojim drugarima! Opaka trojka tako momentalno počinje da svira najuzbudljiviji podzemni džez koji vam se uopšte događa, džez spiritualnih okeanskih talasa i takođe onaj divnih kataklizmi iz starih legendi. Prava je ovo osvešćena džungla na asfaltu zvukova, hip hop poskakivanje ritmova postavlja dinamit u sve ono očekivano, dok basista omamljujuće čara preko svojih žica, a bubnjarski maestro zvuči povremeno kao bar nekoliko urbanih plemenskih ansambala udaraljki istovremeno. Ovo je zvuk grada sa rokerskim nabojem, ali grada koji se seća jarke lepote pradavnina, divljačan i žestok, otežući i promukao, smešten povremeno kao između gotovo pa naših starih folklornih napeva i ritmova koji namah završe u buci i besu Nirvane, na potezu potom od takve ekstatičnosti natrag do blues kontemplacije.
Popnete li se gore na sprat u salu Amerikana, dočekaće vas pak avangardno čudo zvukova, odnosno Kvintet Suzane Santoš Silva sa svojom neobičnom ekipom ispitivača sasvim specijalnih slušnih svojstava. Ovaj katalog retkih rajskih cvrkuta, među svim prekrasnim noćnim pticama koje videsmo i čusmo ove večeri, povremeno predstavlja sasvim radikalan osvrt na džez, da bi odmah zatim opio svojom posvećenom plemenitošću pred krcatom Amerikanom pažljivih slušača, koji kao da prisustvuju kakvom tajanstvenom obredu ponovnog izmišljanja Muzike. Zbog ovakvog elektriciteta u auditorijumu svaki umetnički napor vredan je do poslednje kapi truda.
