Izvor: Blic, 14.Sep.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preispitivanje
Slikarstvo Beogradskog enformela: Vladislav - Šilja Todorović, 1959-1966; koncepcija: Slobodan - Boda Ristić i Gordana Dobrić; Kulturni centar Beograd.
Todorovićeva monografska izložba nastavak je projekta „Slikarstvo beogradskog enformela", započetog 2007. povodom jubileja KCB. Ideja projekta se temelji na novom iščitavanju antologijske izložbe Lazara Trifunovića „Mladi beogradski slikari", iz 1962, kojom je enformel promovisan. Nakon izložbi Z. Pavlovića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << B. Protića i Ž. Turinskog, ova, četvrta, bavi se delima V. Todorovića, kada je umetnik završavao studije na Akademiji u Beogradu i započinjao izlagačku aktivnost. Dela (desetak) pozajmljena su od Muzeja savremene i Narodnog muzeja u Beogradu, Galerije savremene umetnosti u Zrenjaninu, Narodnog muzeja u Kruševcu i iz privatnih kolekcija.
Slobodan Ristić: „Slikarstvo Vladislava Todorovića ne demonstrira krik i beznađe prvih slikara enformela Volsa i Fotrijea; traume ratnih razaranja koje su pojedinca dovele do ništavila polako se potiskuju; nije se radilo o apstrakciji nego o slobodi."
Vladislav Todorović u autobiografskom tekstu, o motivaciji da postane slikar: „Možda je to bilo kada sam prvi put čuo priču o moru. Tada je ono postalo moja želja... Volim more, njegove dubine, tajne, njegov život, njegovu smrt i sve što se ne vidi, što se samo oseća. Obala je statična, a opredeljenje za more, za nesputanost je opredeljenje za „baroknu uznemirenost".
Ocena: Važna izložba jer preispituje naše nasleđe. Termin barokna uznemirenost sve govori: naboj gesta, raskoš ekspresije, buntovni potez, velika energija... Rečju, posleratna evropska kriza morala iznedrila je enformel, a ovaj niz izama, od dade do akcionog slikarstva. Sve iz iste potrebe za humanijim društvom. Izložba nas pita gde smo sada? Odgovor je, nažalost, isti kao pre pet decenija.
