Izvor: Danas, 11.Nov.2015, 23:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prehrani se, pari se, brini o svom brlogu
Jedan od najpoznatijih komada Tenesija Vilijamsa "Tramvaj zvani želja" premijerno će biti izveden u Zvezdara teatru 14. novembra na Sceni "Bata Stojković". Komad je 1948. nagrađen i Pulicerovom nagradom, ali predstava je za ono vreme u puritanskom američkom ambijentu bila priličan šok, budući da se bavi i homoseksualizmom i brojnim "no-no" temama "savršenog društva". O filmu da ne govorimo, problematične scene jednostavno su izbačene, a kraj izmenjen, tako da katarza ne izostane. Za >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Danas u kratkom razgovoru sa glumicom Jelenom Đokić, koja igra nežnu, tananu i u grubom svetu nesnađenu Blanš, govorili smo o poimanju i potrebi za umetnošću u današnjem svetu, o duhovnom uzdizanju i porodičnom nasilju, te socijalnoj nepravdi...
Možda je bilo lakše u vreme kada je Vilijams pisao ovu dramu, istaći jednu tananu dušu naspram klase u usponu, bez manira, takta, vaspitanja... Kako ste vi gradili Blanšin lik?
- Ne mislim da je to danas teže u odnosu na pre. Ja sam se porodila u našim bolnicama, moja deca idu u ovdašnje škole, mi se lečimo u našim zdravstvenim ustanovama. Znam kako izgleda naše školstvo i koliko je potrebno da se ovo društvo privelo smislu. Normalno je da si u takvom društvu, u kojem najosnovnije stvari ne funkcionišu, ako imaš potrebu za umetnošću, za nečim što nije od primarnog značaja tipa - prehrani se, budi zdrav, pari se, brini o svom brlogu - budala. Lud. Blanš je danas ista kakva je bila i pre. Sve nas koji imamo potrebu za nečim više, u bilo kojoj sferi umetnosti, u vajarstvu, slikarstvu, muzici... pisanju knjiga, neko bi pitao, ma, za šta je to potrebno?! Ali to je nasušno da bi život imao smisla.
Pomenuta je na konferenciji cenzura, budući da je film u odnosu na pozorišnu predstavu cenzurisan u skladu sa ondašnjim holivudskim uzusima. Da li danas neko cenzuriše pozorište, da li neko smatra da ono ima nekakvu ulogu...?
- Ja mislim da smo mi toliko nebitni da to uopšte ne postoji.
Predstava i film imaju i različite svršetke, koji u skladu sa time nose i različite poruke. Hoće li zlikovac ovde dobiti svoje?
- Oni izlaze kao pobednici jer je njihova želja ispoštovana. U tom smislu oni su pobednici, oni su je sklonili. Gde ćeš ludu nego u ludnicu?! Otarasili su je se iz svoje perspektive bede i nastavili da žive onako kako smatraju da treba, kako ni vi ni ja ne bismo izabrali - život u mulju, nasilju i užasu. Kod nas se pojavljuje i beba kao još jedan dodatni udarac - gde će to dete da raste?
Putnici tramvaja
Uz Jelenu Đokić su Paulina Manov, Ivan Jevtović i Bojan Dimitrijević. Kako reditelj ističe, on je režirao adaptirajući ovaj komad - ostale likove jednostavno je izbrisao, a od preostalih scena načinio celinu. Kostimografkinja Valentina Obradović ističe da kostim i šminka u svakom trenutku treba da oslikaju emotivno i duševno stanje aktera. Budući da je predstava svoj život započela kao nezavisni projekat, Zvezdara teatar ju je prihvatila i rad na kostimima i scenografiji tek tada je započeo. Stefan Sablić je osim režije i adaptacije, odabrao i muziku, ali koja će odgovarati savremenosti komada. Ipak, "tramvaj" ostaje melodrama sa elementima komedije, socijalne drame...
