Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Okt.2009, 20:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljene tri knjige "Srpske proze u prevodu"
BEOGRAD - U Srpskom književnom društvu danas su predstavljanje tri knjige koje su u okviru zajedničkog projekta Ministarstva kulture Srbije i izdavačke kuće "Geopoetika" "Srpska proza u prevodu", prevedene na engleski jezik, uz ocenu ministra kulture Nebojše Bradića da je reč o kapitalnom poslu predstavljanja naše literature svetu.
Na konferenciji za novinare direktor "Geopoetike" i pisac Vladislav Bajac rekao je da će, pored "Fame o >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << biciklistima" Svetislava Basare, "Jezera Komo" Srđana Valjarevića i njegove "Hamam Balkanije", do kraja godine biti prevedene još dve knjige. Reč je o romanima Vide Ognjenović "Preljubnica" i Mirjane Novaković "Strah je njegov sluga", sa kojima će ovogodišnji plan biti ispunjen, uprkos restriktivnoj godini, primetio je Bajac.
Bradić je podsetio da je Ministarstvo kulture prošle godine sufinansiralo prevode 35 knjiga, a u ovoj godini 52.
Preko engleskog jezika do čitalaca širom sveta
Prevodi naše literature su veoma važan projekat, ali je od samog prevođenja važnije da te knjige budu u svetu i dovoljno vidljive, smatra Bradić. On je dodao da bi sada naše ambasade, diplomatsko-konzularna predstavništva, kulturni centri trebalo da se angažuju kako bi knjige koje predstavljaju srpsku literaturu bile adekvatno predstavljene u tamošnjim izdavačkim krugovima.
Bajac je izrazio očekivanja da prevodi tri knjige neće završiti kao sporadičan pokušaj, već da predstavljaju početak kontinuiranog rada na predstavljanju najboljeg iz naše savremene literature svetu.
On je precizirao da su knjige prevedene na engleski, ocenivši da je to najkraći put do čitalaca širom sveta i zainteresovanih za prevod na druge jezike. Prevedene knjige će u startu otići na više od 400 adresa rekao je Bajac, dodavši da su one namenjene i svim strancima koji službeno ili privatno dolaze u našu zemlju, kako bi jednoga dana i među njima imali svojevrsne ambasadore Srbije. Dijaspora je, takođe, ciljna grupa, rekao je on, dodajući da je opravdanost ideje već vidljiva jer su zabeležena konkretna interesovanja za projekat.
Pisac Svetislav Basara smatra da će se ovaj važan projekat pokazati kao dalekovid. Pošto engleskim jezikom virtuelno govori ceo svet prevodi će biti izvor informisanja za one koji govore drugim jezicima, rekao je on.
Andrić kao "referentni stub"
Ukazujući na svoje ambasadorsko iskustvo, Basara je rekao da za četiri godine nije sreo nikoga ko pripada eliti u Evropi a da nije bio ushićen delom Ive Andrića. On je podigao rejting ne samo literaturu, već i narodu i našem jeziku, dodao je Basara.
Slično iskustvo deli i spisateljica i takođe ambasadorka Vida Ognjenović koja je ocenila da nema boljeg projekta za unapređenje književne komunikacije sa svetom od ovakvog.
"Andrić predstavlja jednu kotu, referentni stub naše književnosti i kulture uopšte. Ne samo zato što je Nobelovac, već vrhunski pisac i zato što je dostupan, preveden na više od 20 jezika. Činjenica da je njegovo delo prevedeno na toliko jezika daje mu prednost da bude čitan, da se na taj način čuje i za našu literaturu koja pripada književnosti malih jezika", rekla je Ognjenović.
Ona je podsetila, pak, da Evropa ima samo nekoliko velikih jezika, da se u najvećem broju u njoj govori jezicima malih naroda, ali da su češka i poljska literatura u svetu vrlo zastupljene zahvaljujući prevodima. Zato ovakve poduhvate treba podržati, zaključila je ona.
Prevodilac knjiga na engleski jezik Rendal A. Mejdžor rekao je da, od kako je pre 20 godina otkrio pisce u Srbiji, sanja trenutak kada će oni biti vidljivi i ostalom svetu. On je podsetio da je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za svoj roman "Na Drini ćuprija" 1961. godine, dve godine pošto je to delo prevedeno na engleski jezik, ocenivši da je to što je bio dostupan široj čitalačkoj publici sigurno imalo uticaja i na dobijanje nagrade.
Urednik izdanja Ivana Đurić Paunović dodala je da knjige moraju biti poslate na prave adrese da bi bile vidljive. Zato će biti adresirane na sve važne institucije u svetu koje se bave knjigom, slavističke i kulturne centre, biblioteke, značajne agente i izdavače.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
