Izvor: S media, 27.Okt.2009, 23:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljene dve knjige o Cincarima
Dve knjige o Cincarima - "Balkanski nomadi" i "Cincari (Aromuni) u južnom Banatu", predstavljene su danas na sajamskom štandu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Pokrajinskog sekretarijata za upravu, propise i nacionalne manjine Vojvodine.
Knjige je izdala nevladina organizacija Evroregionalni centar za razvoj društva u multietničkim sredinama "In medias res" iz Pančeva.
Prva knjiga je prevod putopisa dva engleska naučnika, Alana Vejsa i Morisa Tompsona, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je objavljen još daleke 1913. godine.
Ovaj prikaz istorije, života i običaja Cincara severnog Pinda po prvi put je preveden na srpski jezik, zahvaljujući volonterskom poduhvatu Jelene Rotar, Vesne Demitrijević, Svetlane Nikolin i Nikole Kostića, a uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.
Drugo izdanje "In medias resa" predstavlja rezultat projakta kojim je rukovodila Nikolinova, a čiji je cilj bio da se kroz istaživanje cincarskih porodica na prostorima Banata otrgne od zaborava mala etnička zajednica koja vekovima živi na prostoru Balkana.
Cincarska populacija prema zvaničnim podacima broji svega 45 osoba na prostoru Vojvodine, ali Nikolinova veruje da je njihov broj daleko veći i da će preduzeti projekti na afirmaciji i promociji kulture Cincara doprineti budjenju svesti kod potomaka ove manjinske zajednice da se vrate svojim korenima i da se na sledećem popisu u većoj meri izjasne kao pripadnici cincarske zajednice.
Nikolinova je u izjavi Tanjugu kazala da je ovim istraživačkim, ali nenaučnim projektom prikupljena značajna gradja u vidu dokumenata i fotografija, koje mogu biti od velikog značaja za dalja istraživanja etnologa, antropologa, lingvista.
"Ova knjiga rasvetljava značaj cincarske populacije za razvoj Banata i Srbije uopšte", ocenila je ona i dodala da se kroz istoriju ove manjinske zajednice može pratiti i istorija Balkana, jer "Cincari na neki način predstavljaju vezivno tkivo ovih prostora".
Nikolinova je objasnila da kada su počeli sa projektima promocije cincarske zajednice, naišli su na iznenadjenje stanovnika, čak i grada Pančeva gde Cincara ima u velikom broju.
"Ubrzo su počeli da se javljaju ljudi iz različitih delova Srbije, iz Paraćina, Kragujevca, Rume, sa željom da saznaju više o svom poreklu i vrate se svojim korenima", kazala je ona.
Deo projekta bilo je i otvaranje jezičkih radionica za cincarski dijalekt, koji prema mišljenju Nikolinove predstavlja pravo lingvističko blago.
"In medias res" sada radi na knjizi posvećenoj narodnoj nošnji i muzici Cincara, a posetioci Sajma knjiga imali su danas priliku da čuju stihove na cincarskom koje je pročitala mlada Milica Proševski iz Pančeva.
