Izvor: B92, 16.Okt.2012, 22:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predstavljena kniga "Goli otok"

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 16. oktobra je predstavljeno petoknjižje akademika Dragoslava Mihailovića "Goli otok", monumentalno dokumentarističkog delo od blizu 3.000 strana i plod višedecenijskog istraživanja.

Salon kluba Srpske akademije nauka i umetnosti bio je tesan da primi sve koji su došli da prisustvuju predstavljanju "Golog otoka", pa je skup premešten u Svečanu salu koja je bila ispunjena.

Otvarajući tribinu, upravnik Biblioteke SANU i njen >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dopisni član Miro Vuksanović konstatovao je da "Goli otok, taj kamen na pučini patnje", nije imao vernijeg tumača od Dragoslava Mihailovića

O ovom monumentalnom dokumentarističkom delu velikog pisca o zloglasnom političkom logoru govorili su pored Vuksanovića, ugledni profesori univerziteta koji decenijama prate književno stvaralašvo Mihailovića- Vladeta Janković, Ljubiša Jeremić i Radivoj Mikić.

Oni su pred auditorijumom u kome su sedeli predsednik SANU Nikola Hajdin, potpredsednici Ljubiša Rakić i Nikola Tasić, brojni akademici, pisci, piščeva porodica, poštovaoci, kao i njegovi "golootočani", nastojali da nađu odgovor šta je motivisalo književnika da 34 godine istražuje, intervjuiše i piše ove knjige koji imaju blizu 3.000 strana.

Pre svih, Mihailović je pročitao tekst o patologiji policijskog isleđivanja nad političkim osuđenicima, kojim je otpočeo drugu knjigu.

Profesor Janković je ovaj monumentalni poduhvat označio kao "svojevrsnu optužnicu za zločin čija pozadina je sezala do samog epicentra državnog vrha, koji je decenijama pokušavao da ga zataška".

"Taj zločin se više ne može sakriti zahvaljujući ovim knjigama, koje su kamen međaš za buduće generacije, koje će ga spoznati i pred njim pognuti glavu",rekao je Janković.

Prema mišljenju Jeremića, petoknjižje o Golom otoku jednog od najznačajnijih živih srpskih pisaca ne karakteriše samo precizan faktografski, istorijski pristup već je vidljivo da je pisano veštom umetničkom rukom.

"Za svoje sagovornike Mihailović je birao visokomoralne osobe", primetio je Jeremić i konstatovao da je "time pokazao da čast, dostojanstvo, poštenje, mogu da prežive i u najstrašnijim okolnostima".

Jeremić je istakao da je tema koju je pisac počeo da obrađuje, kroz razgovore sa svojim sapatnicima, već krajem sedamdesetih godina nosila u to vreme "oreol zlokobne tajne".

Mihailović je želeo da osvetli i pokaže da je to bio zločin Titovog režima.

Jeremić napominje da danas zatočenici sa Golog otoka bivaju rehabilitovani, ali pošto niko nije podigao optužnice protiv njihovih dželata, proizilazi da nema zločinaca, a onda nema ni zločina, pa "kako onda mogu da se rehabilituju ljudi,jer nije dokazana njihova nevinost".

"Kao veliki pisac Mihailović je izabrao da svedoči o najbitnijem iskustvu svoga doba", smatra Radivoje Mikić.

On je ocenio da je "veliki pisac u srpskoj kulturi ostvario misiju bez premca".

Nastavak na B92...