Izvor: S media, 12.Mar.2010, 17:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljena Višnjićeva knjiga "Ratna pošta i komentari"
Knjiga "Ratna pošta i komentari" Miroslava Josića Višnjića predstavljena je u Klubu-knjižari- galeriji "Glasnik", gde su o njoj govorili urednik, prof. dr Ilija Vujačić, prof. dr Mihajlo Pantić, Milorad Roganović i autor.
Prema rečima Vujačića, ta knjiga romansijera i pripovedača Josića Višnjića napisana je sticajem nepredvidljivih životnih okolnosti, iznudjenim, probranim i nepomerljivim rečima.
U njoj je sabrano 550 prijateljskih pisama iz vremena >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << NATO bombardovanja, od 23. marta do 10. juna 1999. godine, bez popravki i dopuna, a komentare za ovo izdanje - prvo je objavljeno u ediciji "Albatros" kod "Filipa Višnjića" 2003 godine - dopisao je autor.
To je, rekao je Vujačić, knjiga-dokument, svedočanstvo o danima u kojima su i hrabri drhtali, mudri brbljali, nevernici se krstili, o tome šta misle obični ljudi kada ih više sile, mimo njihove volje, gurnu u vrtlog.
Pisana je u više ruku (sagovornici odgovaraju na poruke Josića Višnjića), bez predumišljaja i namere da će ikada biti objavljena.
Vujačića je impresioniralo u kojoj meri su pisma, koja je dobijao Josić Višnjić sa svih tačaka zemljine kugle, od Australije do Kanade, bila informativna i brižna i iz njih se moglo saznati šta se zbiva u svetu u odnosu na bombardovanje Srbije.
On smatra da je najveća vrednost knjige to što će generacijama koje dolaze dati autentiču sliku tih 78 dana "Milosrdnog andjela".
Pantić se kao urednik prvog izdanja Josićeve prepiske dao sebi slobodu da govori iz ličnog ugla jer nas sada deli cela decenija od bombardovanja pa se može govoriti da je to postalo deo istorije.
On smatra da je knjiga, u medjuvremenu, izrasla u dokumentarni roman i da je njena prevashodna vrednost - verodostojnost.
Roganović je skup pozdravio sa "Bombardan" da bi najpre evocirao lična sećanja na tih 78 dana, a zatim je, kao jedna od onih koji su se uključili u "mrežu" Josića Višnjića analizirao ovu prepisku.
Autor je objasnio da je novo izdanje plod njegove želje da joj se vrati na desetu godišnjicu početka bombardovanja i da je za oko 100 strana njegovih komentara duža od prvog izdanja.
On je kazao da je komentare počeo da belezi odmah na marginama prvog izdanja i da je u knjigu uneo podatke o ličnostima koje se pominju jer računa na buduće čitaoce koji kroz 100 godina neće više znati ko su ni Madlen Olbrajt ni Toni Bler, a kamo li ljudi koje pominje iz Srbije. On izričit da je knjiga dokument, a ne roman.
