Izvor: B92, 07.Okt.2011, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljena "Kapija Balkana"
Kuća "Stubovi kulture" je 6. oktobra u Kući kralja Petra Karađorđevića javnosti prestavila knjigu akademika Svetlane Velmar Janković pod nazivom "Kapija Balkana".
Prvo što je književnica, sva ozarena, rekla bilo je da je "presrećna, uzbuđena i da joj je ovaj trenutak, u ovoj kući najviše znači".
"Meni je moja publika najvažnija na svetu i najtoplije joj se zahvaljujem što je došla da samnom podeli ovaj trenutak", nastavila je Velmar-Janković.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Publika koja je bila tako brojna da je više od polovine njih moralo da stoji i izađe na balkon, uzvratila je književnici strpljenjem i niko nije napustio promociju a zatim su strpljivo čekali u redu da im potpiše knjigu, pokazujući da i visoka literatura može biti hit.
Književnica koja je ovenčana svim važnijim literarnim priznanjima, uključujući NIN-ovu nagradu, priznala je da je knjigu, koja ima više od 600 strana, iako na njoj piše da je "brzi vodič kroz prošlost Beograda", pisala veoma dugo i da je tokom rada u više mahova strahovala da neće uspeti da je dovrši i zato je 10. mart ove godine, kada je rukopis predala izdavaču, bio za nju veliki praznik.
Poverila se da su joj mnogo muka zadali rani periodi u istoriji ljudske naseobine koju su tri veka pre nove ere izgradili Kelti, zatim je bilo rimsko utvrđenje, a kada su ga razorili Huni u 4. veku, slede vekovi tokom kojih se o budućem Beograd ne zna skoro ništa do dolaska Slovena koji će mju dati njegovo današnje ime.
Velmar-Janković je skrenula pažnju budućim čitaocima da je najviše prostora dala trima decenijama koje su joj posebno važne - poslednje dve na kraju 19. veka i prva u 20. veku jer to je period zanačaja za formiranje srpske, tačnije beogradske, građanske klase.
"To je ono pravo građanstvo koje će rasturiti, uništiti. Prvi svetski rat a već balkanski ratovi su odneli zlatni podmladak tog važnog segmenta srpskog društva", pojasnila je ona i izrazila nadu da to seme nije zato do kraja jer se tokom demonstracija 1996. pokazao da se samo pritajio.
Pisac i slikar Mileta Prodanović je kao urednik knjige rekao da je njegov zadatak bio da obezbedi vizuelni materijal i da je samo sledio tekst.
On je rekao da mu se dopao način kako govori narator i smatra da je Velmar-Janković na najbolji način prošla kroz više od dva milenijuma istorije Beograda.
Urednik u "Stubovima kulture" Ivan Radisavljević je izneo mišljenje da se knjiga može formalno svrstati među istoriografske jer je drži zvaničnih podataka iz veoma bogate literature koju je autorka koristila.
On je knjigu opisao kao doslednu, razumljivu, pouzdanu i poštenu u kojoj su čitaocima predstavljeni ljudi koji su zaslužili da se nađu u nacionalnom sećanju".
Autorka se ne trudi da njen glas bude skriven već dozvoljava da bude ličan, topao, zavodljiv, glas devojke, zatim žene emotivno ukorenjene u sredinu u kojoj se rodila, odrastala i živi" primetio je Radosavljević i dodao da "ovo nije obična, ovo je najbolja istoriografija".
