Izvor: Kontra magazin, 23.Jul.2012, 17:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljamo: Grupa “Ljudi”!
Sticajem srećnih okolnosti - za „Ljude“ sam čuo nekoliko nedelja pre no što se u medijima pojavio njihov prvi snimak. U Vladinom studiju sam se zatekao drugim poslom - i verovatno ne bismo ni došli do „Ljudi“ da nisam, čekajući ostatak ekipe - u njemu prepoznao čoveka koji je nekada bio polovina benda „Bel Tempo“. Iz teme u temu, pričajući o muzici, snimanju, i nekim drugim ljudima - došli smo i do ovih „Ljudi“. Zato ovom prilikom želim da se zahvalim - svim ljudima koji su tog popodneva kasnili na snimanje. Pojava spota za pesmu „Želim“ inspirisala me da sa Vladom i Jasnom nastavim priču o muzici i bendu – specijalno za naš mali regionalni magazin – jer i „Ljudi“ imaju nešto – regionalno. “Ljude” najpre moram da legitimišem, kako red nalaže. “Ljudi” su petočlani mainstream pop-rock sastav okupljen oko beogradskog kompozitora Vladimira Petričevića i Jasne Jozić, zagrebačke glumice i pevačice koja živi i radi u Beogradu. U bendu su, dakle: Jasna – vokal; Vladimir – gitarista i prateći vokal; Mladen Pecović – gitarista i prateći vokal; Nemanja Tajsić – bas-gitarista i prateći vokal i Boban Stamenković – bubnjar. Sviraju gitarski pop-rock. Tekstovi su nežni, melodije pevljive a refreni – lepljivi, otpevani sugestivnim i neodoljivim Jasninim glasom. Najpre pričam sa Vladom. Iako znam da sve ove godine nisi prestajao da se baviš muzikom, šta te je inspirisalo da se nakon toliko godina ponovo vratiš na binu, odnosno pod svetla reflektora? Vladimir: Baveći se primenjenom muzikom još od 1995, sve vreme sam imao ideju da se jednom vratim pop-rok muzici - mojoj prvoj ljubavi, preko koje sam profesionalno ušao u muziku. No, komponujući paralelno za pozorište, film i reklame –imao sam tu poslovnu sreću da nisam imao vremena ni za privatni život, a tek ne za ponovno scensko aktiviranje... Ali, kao što sam svojevremeno osetio da mi “nešto fali” u poslu koji sam radio (primenjena muzika za reklame) i okrenuo se i pozorišnoj muzici - tako sam pre par godina ponovo osetio to “nešto” i shvatio da mi nedostaje ono od čega sam počeo pre 25 godina. A tokom svih ovih godina sam spontano pravio pesme - lične, neopterećene namenom ili komercijalnim trenutkom, “za svoju dušu”... i kad sam ih sagledao sve to snimio onako, radno - glas i gitara - shvatio sam da imam materijal - za dva albuma. Pustio sam ih drugarima, koji su insistirali da ih snimim. Nisam, dakle, imao izbora :) Pesme su rađene u intervalu od 25 godina – ima nekih koje sam napravio i pre Bel Tempa, kad sam imao 16-17... Kako su se okupili „Ljudi“? Jasna je iz Zagreba, članovi benda su nešto mlađi od prvog albuma koji si snimio osamdesetih. Kako su se te različite energije i generacije uklopile u jednu ideju? Jasnu, glumicu iz Zagreba, upoznao sam radeći muziku za predstavu za koju je ona otpevala neke songove. U njenom glasu mi se nešto toliko dopalo da sam joj predložio da probamo sa par mojih pesama. Kad sam čuo kako je otpevala prve dve - nisam imao dilemu: ona je ta koja bi trebalo da ih peva. Tako smo počeli. Onda je došlo vreme da se okupi bend: Peca je odičan gitarista koji mi je svirao u bendu u predstavi “Budite Lady na jedan dan” o Billie Holiday, za koju sam radio muziku, Tajsa je talentovani basista, koji kao i Peca ima nešto manje godina od prvog albuma Bel Tempa J. Boban je ozbiljan gruver, po godinama negde između mene i ostalih u bendu. Uklopili smo se i razumemo se bez problema, neovisno o razlici u godinama. Imam konkretnu ideju kako nešto treba da zvuči i kad to prosviramo zajedno - rađaju se nove ideje koje slušam, biram šta mislim da je najbolje - i to onda na kraju daje pravi, bendovski zvuk koji sam želeo. Naša muzika je ono što volimo i da slušamo. Ja sam čovek osamdesetih i to se u našem zvuku čuje - ali produkcijski upakovana u dvehiljadite, svirana na gitarama i pojačalima iz ’60 godina, koje sam s ljubavlju skupljao i svirao prethodnih godina i koje nam daju specifičan zvuk koji se ne može imitirati na računarima. Sa stanovišta profesionalnog muzičara – koje su razlike između nekadašnje i sadašnje muzičke scene? Nekada je bilo teže doći do studija, ugovora, televizije, snimanja...? Razlika ima puno, pre svega u načinu na koji muzika koju radiš dolazi do publike… Nekada su diskografske kuće preslušavale demo snimke, na osnovu njih birale u koga da ulažu kapital, studio i medijske šeme, a poslednjih 20 godina je dovoljno da platite određeni iznos i eto vama CD-a, eto vas na TV-u... To je ostavilo ozbiljne posledice. Nekada je snimiti album i pojaviti se na televiziji bilo zaista privilegija i rezultat nekog ozbiljnog rada – to je već bila neka vrsta uspeha. Sa druge strane - deca danas malo sviraju a više provode vreme sa “robotima” – računarima i softverima za muzičku produkciju – i zato klinci zvuče slično - koriste iste semplove, lupove, virtualne intrumente. Sede kod kuće, sami, skidaju znanje sa interneta, ali nema ko da ih uputi šta je pročitanog bitno a šta ne… Ja sam kao klinac imao sreće da su tu bili neki fenomenalni stariji muzičari od kojih sam puno naučio. Više vredi pet minuta uživo sa, recimo, Nešom Japancem nego godinu dana po internet forumima… Sva ta tehnologija - koliko nam je olakšala toliko je uniformisala zvuk muzike. Šta očekuješ od „Ljudi“ – ili, da preformulišem pitanje – gde će „Ljudi“ biti za godinu dana? Za kada planirate novi spot, album? Očekujemo da pre svega uživamo u tome što radimo i da deo tog užitka dođe do publike... Nadamo se da ćemo za godinu razgovarati, na primer, o našem samostalnom koncertu :) Novi spot planiramo za jesen, a Bog zdravlja, pred Novu godinu – treći - koji će biti i promocija albuma. Možda bude free download, možda nečije izdanje, videćemo. Da li će vam svakodnevni poslovi i obaveze dozvoliti da vas uskoro uživo vidi ne samo Beograd nego i gradovi u regiji? Naravno, jedva cekamo! Samo da se muzika zavrti... A ima puno regionalnih festivala koji su idealna prilika da se predstavimo... Naša “ambicija” jeste regionalna, ovo je muzika za koju verujemo da ima publiku u celom regionu. Kao starijeg i iskusnijeg muzičara, moram da pitam: kakav savet možeš dati onima koji tek počinju? Pre svega, budite svoji! Ne imitirajte nikoga - ni svoje idole, tražite sebe, makar ponekad i pogrešili. Bolje je tako - nego da budete deo paketa „zvuči-kao” i da nikad ne stisnete petlju i probate - pa kud puklo. Iza svakog ozbiljnog rezultata stoji puno rada, strpljenja i uložene ljubavi! Učite od starijih muzičara, niko se nije rodio naučen. I ne zaboravite – najvažnije: budite dobri ljudi I kolege. Pozajmljujte jedni drugima gitare, pedale, palice, kablove, pojačala, sintije... nekad je tako bilo. To je, verujte, dobar deo tog “duha osamdesetih” koji se čuje u muzici tog vremena. Vreme je da se Jasna priključi ovoj priči. Spot za pesmu „Želim“ široj publici ponovo otkriva specifičan stil pevanja kakav se dugo nije čuo u našoj pop-muzici! ;) Odakle inspiracija, uzori? Nikada nisam imala idole. Bilo je puno ljudi u mom životu koji su me inspirisali i kao osobe i kao umetnici... I kada sve to sumiram - uvek je to bio dodir nečeg ličnog, nečije osobnosti, nekog “lunaparka” u glavama tih ljudi i hrabrosti da budu svoji. U tom smislu su mi oni bili uzori da se uvek bavim sobom, a ne drugim ljudima i da istražujem svoje mogućnosti i svoj izražaj u svemu što radim. Osim toga, nikada mi nije bilo zanimljivo da budem kao drugi. Ženski vokali koje slušam i kojima se vraćam su Ella Fitzgerald, Diane Schuure, Aretha Franklin, Sade, Erykah Badu … Obožavam ih – i zbog njihove muzike ali i onoga što unose u nju. Jedinstvene su, svoje su… Svi mi to jesmo, samo neki od toga beže a neki u tome traže - svoju snagu. Slušanje takve muzike sigurno me odredilo u mom izražaju - a u kombinaciji sa Vladinom muzikom malo “tvrđeg” zvuka taj, kako ga nazivaš „specifičan stil” - nekako valjda dolazi do izražaja. Čarolija je zapravo i upravo u kombinaciji Vladinog zvuka i mog senzibiliteta. Zapravo, jedini sličan (nikako isti) vokal koji znam iz čitave regije je Ljubica iz zagrebačkih Svadbas.... A obe potičete iz istog grada ;) Svaka usporedba sa sjajnim i kvalitetnim bendom i vokalom (Svadbas i Ljubica to jesu) me veseli - jer mi znači da slušalac prepoznaje kvalitetu i u našoj muzici! A zanimljiva je i naša sličnost i poveznica sa pozorištem i filmom. Svi se tu vrtimo – kroz primenjenu muziku ili u filmu, ili kroz glumu, što je moj primarni posao. Moram priznati da sam čula potpuno različite asocijacije mog glasa na nekog ili nešto što me, ponekada, iznenađuje ali - uglavnom veseli i zabavlja, jer ih ja ne nalazim. Šta tebi znače „Ljudi”? Cilj nam je da ono lepo što imamo podelimo sa ljudima, da to dođe do njih. Duboko smo uvereni da smo iskreni i tačni u našoj muzici i da će naći put do publike. Ako se nekome možda učini da smo ambiciozni - odgovor je: da - ali samo u tome da ono što radimo bude baš onako kako bi smo mi voleli, bez podilaženja bilo čijem ukusu ili neukusu oko nas. Koje albume najviše slušaš ovih dana? Uhvatio me val slušanja latino jazz-a te su to neke komplilacije koje imam doma. Pokreće me, instant mi menja raspoloženje na bolje i svet oko mene opet poprima boje. A ja volim boje. Sa kim bi volela da snimiš duet? Što se jedne naše pesme tiče, imamo konkretne ideje i želje kad je to u pitanju - ali ako otkrijemo suviše rano - onda neće biti iznenađenje,zar ne? :) Dok taj duet ne bude snimljen i dok željno iščekujemo drugi i treći video spot i prvi album – uživamo u prvom singlu “Ljudi” – pesmi “Želim”. I svakako pratite njihovu Facebook (http://www.facebook.com/GrupaLjudi) stranicu! Sa Ljudima razgovarao: Nebojša Krivokuća Preuzeto sa http://www.flipflipmeheidi.rs/article/predstavljamo-grupa-ljudi-rs (http://www.flipflipmeheidi.rs/article/predstavljamo-grupa-ljudi-rs)
