Izvor: Danas, 15.Dec.2014, 23:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predstava za srpsku kulturu

Beograd - Kao sastavni deo programa obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata, sutra je na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta premijera predstave „Dnevnik o Čarnojeviću“ prema delu Miloša Crnjanskog u režiji Miloša Lolića.

Ovaj tekst takođe spada u onu repertoarsku liniju JDP-a koja se bavi domaćom književnošću, a u tom kontekstu, prema Lolićevim rečima, jedno od pitanja ove predstave bilo je i šta je to „naša“ književnost i gde su granice >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << „našeg“ jer je Prvi svetski rat doveo i do rađanja Jugoslavije, a predstava se opet radi u pozorištu koje nosi ime te sada nepostojeće zemlje i fokus je i na samog Crnjanskog i to ne samo na njegovu književnost već i njegov život koji zahvata te „upitnike“ iz naše istorije, podvukao je Lolić. Nadalje, u pitanju je roman na sceni, što je podrazumevalo i istraživačku proces i drugačiji pristup otvarajući pitanje šta je pozorište ako se ne oslanja na dramsku književnost.

- Stvarati ovakvu predstavu u Srbiji danas, u društvu bez kulture, odnosno, društvu koje, ako i ne ide ka ukidanju, svakako radi na ponižavanju kulture, značilo je ne samo praviti je za publiku, ovo pozorište, već i za srpsku kulturu - primetio je reditelj. Najzad, dodao je on, predstava je nastajala u trenucima kada su se, gotovo jedna za drugom, odvijale tri komemoracije ličnostima ključnim za JDP, pa su one na neki način postali njeni anđeli čuvari.

Za glumce, predvođene najstarijim Vojislavom Brajovićem (tu su još i: Branislav Lečić, Nikola Đuričko, Vojin Ćetkovć, Milan Marić, Stefan Bundalo, Hristina Popović, Jelena Ilić, Milena Živanović i Marko Grabež), Lolić je istakao da je bilo bitno da budu različitog godišta, ekspresija, iskustva i napomenuo da su oni gradili predstavu više nego on. Štaviše, likova u predstavi nema, već su glumci kanali, provodnici za ovu, kako je rekao Brajović, veliku literaturu.

Ostatak autorskog tima čine: scenografkinja Jasmina Holbus, kostimografkinja Marija Marković, kompozitorka Nevena Glušica i koreografkinja Dragana Bulut. Reprize predstave su 18, 21. i 25. decembra.

Zapadanje u ćorsokake

Ovo lirsko delo rađeno je kroz eksperiment, nadovezao se dramaturg Periša Perišić, a u njemu su se bavili problemom sećanja, njegove varljivosti i nepouzdanosti, koji opet vodi do pitanja kolektivne i individualne krivice; mitologizacijom i relativizacijom prošlosti i stvaranjem lažne istorije. Komad nije klasična adaptacija i dramatizacija, a često se zapadalo i u ćorsokake, napomenuo je Perišić. Zato su se, između ostalog, radeći na predstavi bavili različitim verzijama ovog teksta, a korišteni su i eseji Novice Milića i Ale Tatarenko o „Dnevniku o Čarnojeviću“.

Nastavak na Danas...