Izvor: Politika, 09.Okt.2013, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstava o zlostavljanim ženama
„Trpela“ je inspirisan autentičnim izjavama žena koje su se oduprle porodičnom nasilju
Ovde se osećam sigurnije. To je ono što kažu – moraš da dotakneš dno da bi krenulo nabolje. I ja sam valjda sad to dno dotakla, i sad ne može dublje. Nije mi ovde lošije nego što mi je kod kuće bilo. Bolje je. Nema batina. Nema davljenja. Nema noža pod jastukom. Mirno spavam. Sačekaću da ovo prođe, ova kazna. Da uzmem dete iz socijalne ustanove. U zatvoru se rodilo to moje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dete, pa su ga posle odveli u ustanovu. Čuvaju ga tamo. Čekam da ovo prođe, pa da vidimo šta ćemo. I čekam jutro. Da mi svane... To su potresne reči koje su odjekivale juče sa Nove scene Beogradskog dramskog pozorišta. Izgovara ih Nerandža (tumači je glumica Slađana Vlajović), jedna od sedam junakinja predstave „Trpele“ po tekstu Milene Depolo i Bobana Skerlića koji je potpisao i režiju i scenografiju, a čijoj probi smo prisustvovali. Premijera dela „Trpele“ će biti izvedena u nedelju uveče, 13. oktobra u 20.30 u pomenutom scenskom prostoru. Kostimograf je Tanja Radišić, kompozitor Anja Đorđević, a scenski pokret uradila je Marija Milenković.
Tekst predstave „Trpele“ je inspirisan autentičnim izjavama žena koje su se oduprle porodičnom nasilju. Priča prati ispovesti sedam žena koje su osuđene na zatvorsku kaznu zbog ubistva, i one, objašnjava reditelj Skerlić, rekonstruišu svoje biografije i sudbine. Transkripte izjava autorski tim dobio je ljubaznošću Helsinškog odbora za ljudska prava. – Od 20 ispovesti zlostavljanih žena, izdvojili smo sedam autentičnih priča junakinja koje su plod naše mašte, jer ni komad ni predstava nisu pokušaj da se dokumentarni materijal što verodostojnije prenese, već su, i pored ispovedne forme, naš pozorišni pokušaj da progovorimo o ovoj važnoj temi. Da kažemo da stvari nisu crno-bele. Da su, pored nasilnika, krive i institucije koje neadekvatno reaguju, ali ponekad čak i žrtve, zbog toga što na to pristaju. Svakako, verodostojnost i saznanje da su se takve priče zaista dogodile čine priču još potresnijom, i nadam se da će povećati potrebu ljudi da odreaguju na ovakve događaje. Jer, pored nasilnika, institucija i žrtava, krivi su i posmatrači – kaže Milena Depolo, i objašnjava zašto je svoje junakinje nazvala imenima voća: Nerandža, Jagoda, Grozda, Malina, Kupina, Višnja i Dunja.
– Voće je nešto što je sveže, sočno i zdravo, a naše junakinje su upravo suprotno od toga, u njima gotovo da nema života.
Milena Pavlović Čučilović tumači studentkinju Kupinu, koja je bila u vezi sa svojim 36 godina starijim profesorom. Strasna ljubav puna intelektualnog naboja, posle izvesnog vremena prerasta u nešto drugačiji odnos...– Moja Malina je možda jedina junakinja koja ima grižu savesti što je uradila to što je uradila. Nije uspela sebi da oprosti trenutak slabosti zbog kojeg je u zatvoru – kaže Nataša Marković, koja sa posebnim emocijama priča o svojoj Malini. Tu je i Jagoda, tumači je Jadranka Selec, jedina zatvorenica koja nije počinila ubistvo. Učestvovala je u tom činu sa željom da neko pokuša da joj pomogne da se njen muž urazumi. Njen glavni motiv za sve je što je radila jeste dete, koje je čekala 20 godina, jer nije mogla da zatrudni.
Dunja je „gradska riba“, kaže Ivana Nikolić predstavljajući svoju junakinju koja upada u probleme zbog afere za jednu noć. Ne zna ko je momak sa kojim se upustila u avanturu posle koje nastaju njeni problemi.– Nerandža je jednostavna žena sa sela, sa jakim unutrašnjim moralnim kompasom koji je usvojila u najranijem detinjstvu. Nema svoje ja, razmišlja kako joj govore mama, tata, pa onda muž i uopšte okolina. Poslušna je, pokorna – reči su kojima Slađana Vlajović opisuje svoju Nerandžu.
Danica Ristovski tumači čistačicu Grozdu. – Grozda je Romkinja, jer smo želeli da dotaknemo i taj milje. Ona je vredna, odana, patrijarhalna, osetljiva i reklo bi se obična, u čehovljevskom smislu, što znači da je osoba koja trpi, tako da i ona trpi opterećenje života.
Sestra Višnja je iz ivanjičkog okruga, a igra je Milica Zarić. U zatvoru je šest, a osuđena je na 16 godina zbog ubistva sa predumišljajem. U pitanju je autentična priča žene koja je živela u idiličnom braku, a onda je njen suprug izgubio posao. Tada su krenula neslaganja i nasilje.
----------------------------------------------------------
Poražavajuća statistika
Svaka treća žena u Srbiji je žrtva fizičkog nasilja u porodici. Svaka druga žena u Srbiji je žrtva psihičkog nasilja, a svaka četvrta je bar jednom u životu bila izložena fizičkom nasilju u porodici. Svakog trećeg dana u crnim hronikama dnevnih novina u Srbiji izveštava se o delu koje je posledica nasilja u porodici. Policiji se u Srbiji prijavljuje samo 16 odsto slučajeva nasilja u porodici. U 25 odsto ispitanih slučajeva nasilje se ponavljalo više od pet puta. U 18 odsto slučajeva, osim žene, zlostavljani su i drugi članovi porodice. U 37,2 odsto slučajeva nasilnik je pod dejstvom alkohola. Od svih prijavljenih nasilničkih krivičnih dela u Evropi 25 odsto se odnosi na zlostavljanje supruga ili partnerki... To su poražavajući podaci preuzeti iz istraživanja Viktimološkog društva Srbije.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 10.10.2013.
