Izvor: Blic, 21.Jun.2017, 18:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predlog za izmenu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma: Cilj je bolji status ćirilice
Radna grupa Ministarstva kulture i informisanja, u koju su uključeni predstavnici Odbora za standardizaciju srpskog jezika, pripremila je predloge za izmenu i dopunu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koje kako se navodi za prvenstveni cilj imaju da bolje regulišu status ćirilice u javnom saobraćaju, s obzirom da su jezik i pismo deo kulturne baštine i pitanje identiteta svakog naroda i njegove kulture.
Predlog izmena i dopuna predviđa da se prvi član postojećeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zakona uskladi sa članom 10. Ustava Republike Srbije koji u službenoj upotrebi ne razdvaja srpski jezik od ćiriličnog pisma. Ćirilica se označava kao matično pismo, a latinica kao pomoćno pismo.
"Svako društvo koje teži da bude uređeno kao važan deo državne politike mora imati jezičku politiku i zato su Srbiji neophodne izmene i dopune Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma", ocenili su članovi radne grupe Ministarstva kulture i informisanja koji su pripremali predloge za izmene i dopune tog pravnog akta koji će, kako su naveli, između ostalog, i ćirilici vratiti dignitet.
- Zakon o jeziku je isto toliko važan kao i Zakon o saboraćaju, njegovo nepostojanje donosi velike štete kulturi - ocenio je šef katedre za srpski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu Veljko Brborić na konferenciji za novinare u Ministarstvu za kulturu, na kojoj je govoreno o značaju Predloga izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika.
- Ako već vozeći kršimo saobraćajne propise ne smemo dopustiti da to isto činimo i sa jezikom, -rekao je Brborić, član radne grupe Ministarstva koja je radila na izmenama i dopunama Zakona.
Profesor Filološkog fakulteta Miloš Kovačević rekao je da je cilj tog dokumenta zaštita svega onoga što čuva srpsku kulturu i njen identitet od početka njegove pismenosti do današnjeg dana.
- Vraćanje digniteta ćirilici je vraćanje digniteta srpskom jeziku, srpskoj kulturi kao objedinjavajućem faktoru Srba na svim prostorima na kojima žive - rekao je Kovačević i dodao da je zaštita ćirilice koja je radna grupa propisala jedina moguća za ceo srpski kulturni prostor i celu kulturnu istoriju Srba.
Profesor istog fakulteta i član radne grupe Aleksandar Milanović podsetio je da ćirilica nije samo pitanje prošlosti, već i sadašnjosti i budućnosti, i da samo neblagonamerna javnost može da kaže da je ona deo mitologizovane prošlosti.
Milanović je ocenio da Predlog izmena i dopuna samo precizira postojeće odredbe Zakona, i predviđa da se prvi član postojećeg Zakona uskladi sa članom 10. Ustava Srbije koji u službenoj upotrebi ne razdvaja srpski jezik od ćiriličnog pisma - Ćirilica se označava kao matično pismo, a latinica kao pomoćno pismo.
Savetnik u Ministarstvu Dragan Hamović naveo je da predlozi otvaraju vrata za osnivanje Saveta za srpski jezik i definišu društvenu brigu o službenom jeziku i matičnom pismu.
Prema rečima profesora Filozofskog fakulteta Sreta Tanasića, Predlogom je utvrđen temeljni sadržaj jezičke politike i identifikovane su institucije pozvane da u saradnji s državnim organima vode i sprovode jezičku politiku.
Prema njegovim rečima, Srbi se nisu odvikli od ćirlice već su kroz istoriju odvikavani od svog pisma.
Ministar kulture i informisanja podsetio je da da su jezik i ćirilično pismo jedan od bitnih obeležja kulturnog identiteta i da je Predlog izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma donet upravo u cilju regulisanja statusa ćirilice.
Radna grupa Ministarstva kulture i informisanja, u koju su uključeni predstavnici Odbora za standardizaciju srpskog jezika, pripremila je predloge za izmenu i dopunu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koje za prvenstveni cilj imaju da bolje regulišu status ćirilice u javnom saobraćaju, s obzirom da su jezik i pismo deo kulturne baštine i pitanje identiteta svakog naroda i njegove kulture.
Predloženim dopunama precizno se označava pojam službene upotrebe jezika i pisma, što dosad nije bio slučaj, tako da je, da bi se izbegla različita tumačenja, bilo potrebno navesti da se, pored organa vlasti na svim nivoima, službena upotreba jezika i pisma odnosi i na obrazovne ustanove, medije, privredna preduzeća i javne ustanove svih vrsta.
Izmene i dopune zakona podrazumevaju i upotrebu službenog jezika i pisma u pravnom prometu između pravnih subjekata odnosno kada je bar jedna strana domaći pravni subjekat.
Odredba se posebno odnosi na obeležja preduzeća i sličnih subjekata (naziv firme, sedište, delatnost), zatim nazive robe i usluga, uputstva za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijske uslove, ponude, fakture, račune i potvrde.
Ministarstvo je podsetilo da su u skladu sa "Evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima" definisani manjinski jezici. Ta povelja kao manjinske jezike prepoznaje one jezike koji su "različiti od zvaničnog jezika te države", čime se ne ulazi u pravo nazivanja jezika prema imenu naroda koji se njime služi.
Dodaje se nadležnost inspekcijske službe ministarstva zaduženog za trgovinu za sprovodjenje tog zakona u delu koji se odnosi na ispisivanje naziva roba i usluga, uputstva za upotrebu, informacije o svojstvima robe i usluga, garancijske uslove, ponude, fakture, račune i potvrde.
U važećem tekstu zakona nisu predviđene kaznene odredbe za nepostupanje u skladu sa članovima koji regulišu upotrebu službenog jezika i matičnog pisma, a jesu kada je reč o članovima koji se bave službenom upotrebom jezika i pisama nacionalnih manjina.
Predloženim rešenjem disciplinskim i kaznenim odredbama prethodi upravni nadzor nadležnih ministarstava, kojim se utvrđuju povrede odredaba ovog zakona, na koje mogu upozoriti i građani i stručno-naučne institucije, naveli su predstavnici Ministarstva.
.jpg)
