Izvor: Blic, 12.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborno ćutanje
Predizborno ćutanje
Negde na severu Bačke, tu gde je, nedavno, goreo jedan verski objekat, neki građanin, izlazeći iz međugradskog autobusa, ima potrebu da se, preglasno, nepristojno, bukački, solidariše sa grafitima iz Ćuprije. Izborno je vreme, i glupe reči same naviru na usta glupim ljudima. U drugo doba takvi ćute. Sada, međutim, ćuti ceo autobus, ta mala, ad hoc stvorena, zajednica ljudi koji se kreću iz tačke A u tačku B, takozvanih putnika.
Putnici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vidi se to lepo, ne dele mišljenje onog koji viče. Čovek nije pijan, uredan je to građanin kome, eto, nešto smeta u tom autobusu, pa je odlučio da citira jedan grafit koji poziva na ubistvo. Možda, čak, i ne misli zbilja tako kako govori. Mnogo reči izlazi iz usta bez mnogo veze sa mozgom. Ali, odsustvo vaspitanja i potreba za isticanjem izbacuju te reči iz uredno počešljane glavudže kao što bujica, probivši branu, nosi sa sobom sve na što naiđe.
Nije problem u jednom bukaču, jednoj nevaspitanoj bitangi odevenoj u građansku nošnju. Problem je okolno ćutanje, isto ono koje je ubojice i pljačkaše održavalo na vlasti nekih desetak i kusur godina, isto ono 'predizborno ćutanje' koje uvek i svuda omogućava fašizam. Šta je grafit u Ćupriji? Fašizam. Šta je vikanje ovog bačvanskog tikvana? Običan, domaći fašizam. Ko je zapalio adventističku crkvu u Staparu? Fašisti, bedni ovdašnji, naši fašisti.
Pred izbore gore crkve koje nisu po volji fašista, u međuvremenu se po njima ispisuju grafiti. U Ćupriji nema značajne grafiti-umetnosti, dok ne dođe vreme pred političko prestrojavanje. Ne znam ima li tamo kakva likovna galerija. Ako i ima, nije od značaja; likovna umetnost cveta na ulici. U vidu fasitičkih grafita.
Ćute u Ćupriji. Ćute u Bačkoj. Ćutimo.
Posle će biti kasno.
Jurnjava sa tiranosaurusom
'Luda noć u muzeju' reditelja Šona Levija
Kad padne noć u Luvru, onda je to prilika da se pokrenu niti kvazimističnog trilera ('Da Vinčijev kod'), a kad stigne tama u njujorški Muzej prirodnjačke istorije, eto prilike da ožive eksponati, od prepotopskih životinja sve do američkog predsednika Teodora Ruzvelta, na konju i sa uzvitlanom sabljom. 'Luda noć u muzeju' (god. proitvodnje 2006. trajanje: 108 min.) reditelja Šona Levija je nastala po knjizi za decu hrvatskog crtača Milana Trenca. Za jednu ludačku i uvrnutu komediju dovoljan je povod da se tokom tri prve noći novog noćnog čuvara Larija (Ben Stiler) događaju neveriovatne zgode, kao u najmračnijimsnovima. Ali pošto je komedija usmerena ka svim uzrastima (velika greška, nešto više horora ne bi bilo na odmet), ostaje nam samo da se smejemo kad se ukaže povod, ali nažalost to se prilično retko događa.
Komičar Ben Stiler koji po pravilu igra smetenjake i zbunjene tipove, ovoga puta je u ulozi Larija, razvedenog čoveka koji, da bi održao mogućnost da viđa 13.godišnjeg sina, prihvata posao noćnog čuvara u Muzeju.Među smenjenim čuvarima, koji Lariju, smeštaju zvrčku, je nekadašnja dečja zvezda od pre šezdesetak godina, Miki Runi. Kakva neiskorišćena prilika! Noću kreću životinje, Huni i Avari, Indijanci, Egipćani, stari Latini, a najveću opasnost predstavlja džinovski tiranosaurus kojem Lari, srećom, baca džinovsku kosku. Jedini koji mu pomaže je Ruzvelt u tumačenju Robina Vilijemsa (džentlmenski gest prema mlađem komičaru).
Najveće nevolje Lari doživljava od majmunčeta Dekstera, koji mu najpre otme uputstvo za snalaženje u muzejskom lavirintu, a onda sa njim izmenja nekoliko šamara, što izaziva Ruzveltov prekor 'Pa ko je stariji u evoluciji!' Film se u početku sporo valja kao standardna porodična priča, a potom, čim radnja izađe iz muzejskog noćnog ludila, dosada počne da duva sa svih strana. Stiler ima nevolja otkad je izašao iz faze tinejdžerskih komedija. Sada je vreme da se zamisli.
|
