Izvor: B92, 16.Nov.2016, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Pred svetkovinu": Spajanje graničnih svetova
"Čini se da danas nekim Nemcima dobro ide, a nekima baš i ne. Jedna od onih kojima ne ide dobro jeste i gospođa Švermut, kradljivica zvona..."
Piše: Srđan Tešin
Izvor: Politika, Kulturni dodatak
U Nemačkoj ima između dve i tri hiljade pisaca čiji maternji jezik nije nemački, iako na njemu pišu. Taj broj je sigurno i veći ako se u obzir uzme ukupno nemačko govorno područje. Od 1985. godine se dodeljuje nagrada „Robert Boš” autorima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji pišu na nemačkom, iako im on nije maternji, a među dobitnicima nagrade su poznata imena nemačke literarne scene: Žuža Bank, Aras Oren, Ilija Trojanov, Feridun Zaimoglu i Marjana Gaponenko. Od pisaca s prostora Jugoslavije koji stvaraju na nemačkom, najistaknutiji su Saša Stanišić i Marica Bodrožić (Nemačka), Barbi Marković (Austrija) i Melinda Nađ Abonji (Švajcarska). Ovi autori su dobitnici nekih od najuglednijih nemačkih nagrada za književnost, a knjige su im prevođene na brojne jezike.
Radnja drugog romana Saše Stanišića (Višegrad, 1978) "Pred svetkovinu" (prevod Jelena Kostić-Tomović, Samizdat B92), koji je 2014. godine dobio nagradu za najbolju knjigu Sajma knjiga u Lajpcigu, odigrava se u selu Firstenfeldeu u Istočnoj Nemačkoj. Autor je, obilazeći zavičajne muzeje i klubove, izvore za roman pronalazio u crkvenim knjigama i analima mesta poput Firstenberga, Firstenvaldea, Firstenverdera, Firstenfeldea i Prencalua. Iako je radnja u potpunosti plod piščeve mašte, veštim kombinovanjem stvarnih događaja s izmišljenim, ali mogućim, Stanišić je pripovedanje učinio uverljivim gotovo do te mere da čitalac ima osećaj da čita hroniku jednog sela, koje je nekada bilo grad i čija je istorija puna zanimljivih priča, poput one o mitskom nastanku Firstenfeldea, kada je neki div s Dinarskih planina u Dalmaciji odlomio jedan vrh i zavitlao ga tako snažno da je pao u jezero i zauvek ga podelio na dva dela.
U ovom romanu od 308 strana u srpskom prevodu, vreme radnje je sabijeno u samo jednu noć uoči tradicionalne proslave praznika Svete Ane. Ta seoska svetkovina je nazvana po nekoj Ani i poznata je kao Anenfest, Anina svetkovina. Niko, zapravo, i ne zna šta se tačno slavi, osim ako se ne slavi to što selo uopšte i postoji sa svojim znamenitim jezerima, s ljudima, životinjama i životinjama u ljudskom obličju, s mrtvima i sa zvonima. To su ujedno i tematske čvorišne tačke oko kojih Stanišić plete svoje fantastične priče.
Noć pred svetkovinu je neobično vreme. Ranije su je nazivali Dobom junaka, a galerija junaka ovog romana je upečatljiva: Johan Švermut, 16 godina, nevin (ali radi na tome da to promeni), uči za prodavca, voli kompjuterske fantazijske igre uloga, zvona i hip-hop. Zvonar Johan nikome ne odaje tajnu da ne želi da bude zvonar. Zvona su od ključne važnosti za postojanje i funkcionisanje sela, bila su zvučni svetionik svima koji su lutali tamom, a zvonari su određivali početak i kraj važnih događaja, upozoravali na opasnost; danas su samo akustično podsećanje na to da crkva i dalje stoji na svom mestu, što Johan vrlo dobro zna i nije srećan zbog toga.
Neki od junaka su živeli u četiri politička sistema; neki su potomci legendarnih osnivača mesta, poput Popa fon Blankenburga, mogula poljoprivredne mehanizacije, koji s ćerkom Magdalenom, koja pesništvo više ceni nego poljoprivredu, živi u baroknoj građevini kraj Dubokog jezera. A šta reći o svim onim lezilebovićima koji, umesto u nekoj od sedam negdašnjih gostionica, sada sede i piju u garaži kod Ulija i ne haju mnogo za Svetkovinu? Najbolji poznavalac Firstenfeldea je gospođa Ana Kranc, slikarka, poreklom iz Vojvodine, koju muči telesna žudnja za starim pričama i koja bi htela da naslika zlo u ljudima, ali ne zna kako to da izvede. Njene slike prikazuju sećanja, detinjstva, lica živih i umrlih, rad i svakodnevicu, te su stoga pravo putovanje u prošlost Firstenfeldea.
Stanišić spaja granične svetove: lisice, svinje i kokoške s ljudima, aveti, spiritualna bića i mrtve s živima; istorijske hronike sa suvoparnim, ali jednako sudbonosnim izveštajima Štazija; legende i bajke s pričom o turobnoj svakodnevici u istočnonemačkoj provinciji. Pred svetkovinu je duhovit roman upečatljivog jezika, o krivici (zbog spaljivanja žena, zbog mučenja životinja, zbog zločina kojima se ne zna uzrok, zbog ratnih zločina, zbog političkih zločina) i o onima koji sebi tu krivicu nisu smeli da priušte bilo da su živeli u Istočnoj Nemačkoj, bilo u Jugoslaviji.
