Izvor: Politika, 09.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravoslavno nasleđe i savremena katastrofa
Monografija o uništavanju srpske baštine na Kosmetu predstavljena juče u Ministarstvu kulture Republike Srbije
O najvećoj kulturnoj katastrofi posle Drugog svetskog rata se ne govori, jer je na snazi zavera ćutanja. Vođeni ovom idejom, Aleksej Lidov, ekspert organizacije Unesko, i Slobodan Ćurčić, profesor Univerziteta u Pristonu, napisali su monografiju "Kosovo. Pravoslavno nasleđe i savremena katastrofa." Knjiga o uništavanju srpske baštine na Kosmetu predstavljena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je juče u Ministarstvu kulture Republike Srbije. Monografija se sastoji iz tri dela. U prvom je opisana pravoslavna kulturno-istorijska riznica Kosmeta, a u drugom delu njeno pustošenje. Treći deo predstavlja katalog hrišćanskih spomenika sa ovog podneblja. Delo dvojice autora prvi put je promovisano krajem prošle godine u Moskvi, a ruska izdavačka kuća "Indrik" priredila je dve verzije, na ruskom i engleskom jeziku.
– Javnost u različitim delovima planete ne zna da je srpsko pravoslavno nasleđe na Kosmetu ugroženo. Zato sam stao iza ovog naslova. O rešavanju kosmetske krize postoje različita mišljenja i rešenja, ali svi civilizovani ljudi slažu se u jednom: kulturni spomenici, a posebno srednjovekovni, moraju biti sačuvani – istakao je Aleksej Lidov.
Drugi autor monografije, profesor Ćurčić, nije mogao da prisustvuje promociji, ali je pročitano njegovo pismo.
– Unesko poseduje kompletnu stručnu dokumentaciju o tome kako bi trebalo restaurirati 143 spomenika, uništena u martu 2004. godine. Međutim, uglavnom je sve ostalo samo u spisima. Ja sam više puta ukazivao na to da radovi moraju početi. Međutim, jedan glas se slabo čuje. Ni glasovi svih Srba ne bi nadjačali buku onih koji negiraju problem. Zato je dobro da ovakva knjiga postoji, i to napisana na dva svetska jezika – stoji u pismu profesora Univerziteta u Pristonu.
Mišljenje Alekseja Lidova ujedno je i zvaničan stav Uneska. U dokumentima ove organizacije detaljno je opisan izgled manastira, zadužbina i spomenika pre uništavanja, kao i njihovo današnje stanje. Lidov je bio u Komisiji ove organizacije, koja je obišla sve lokalitete, ugrožene 2004. godine.
– Bio sam zgrožen prizorima. Porušene crkve, spaljeni manastiri, uništena groblja. Sve sam to veoma emotivno doživeo. Mislim da i ostali Rusi gaje, pre svega, emotivni odnos prema Kosmetu – dodao je Lidov.
Osim "slovenske braće", kosmetska "rana" podjednako boli i Jermene, podsetio je Armen Igidkanjan, likovni urednik predstavljene knjige. Ovaj ruski dizajner jermenskog porekla podsetio je da se na dve trećine nekadašnje jermenske teritorije sada vijore zastave drugih država.
– Baveći se srpskom kulturom na Kosmetu, postao sam svedok postojanja izvanrednih umetničkih dela, ali i varvarstva politike – rekao je Armen Igidkanjan. Kiril Vah, izdavač, poklonio je prve primerke političarima, umetnicima i uticajnim ličnostima u svojoj zemlji. Tiraž prvog, i zasad jedinog izdanja, izašao je u 500 primeraka na ruskom i 300 primeraka na engleskom jeziku. Gosti iz Rusije sa sobom su doneli svega 20 knjiga, koje će se prodavati u Ministarstvu kulture. Izdavač se nada da će interesovanje ovdašnje publike biti dovoljno veliko da se u štampariji uskoro nađe i drugo izdanje, ovoga puta na srpskom jeziku.
J. Stevanović
[objavljeno: 09.05.2007.]
.jpg)
