Izvor: Politika, 19.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravo na nepristajanje
Film "Odbačen", scenario i režija Miloš Miša Radivojević; uloge: Svetozar Cvetković, Renata Ulmanski, Ljiljana Međeši, Aleksandra Janković... Trajanje 103 minuta, proizvodnja Srbija, 2007.
Uopšte nije obavezno voleti film "Odbačen" i apsolutno se složiti sa svim iznetim tezama o posledicama moralnog i duhovnog posrnuća u našem vremenu sadašnjem, da bi se njegovom autoru, Milošu Miši Radivojeviću, priznala višestruka hrabrost. Pre svega hrabrost da se u jeku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sveopšte filmske komercijalizacije opredeli za formu art filma i jezik filmskog eseja. A onda i hrabrost da se istraje u iznošenju ličnog autorskog stava i određenja prema traumatičnim godinama za nama (otelotvoreno u prethodnom filmu "Buđenje iz mrtvih"), ali i prema tranzicionim godinama sadašnjim, u kojima su zavladala neka nova pravila i načela, koja sa moralom gotovo da nikakve veze nemaju.
Film "Odbačen", koji se logički i stilski nastavlja na "Buđenje iz mrtvih", ujedno je i pažnje vredan autorov pokušaj da razreši i problem vlastite borbe s vremenom, posveta "svima onima koji iz ličnih razloga odustaju i odlaze u prošlost i snove" (piše pre odjavne špice), ali i rafinirano podsećanje gledaoca na njegovo legitimno pravo na nepristajanje na sve ono što mu se unapred, i bez ikakvih ozbiljnijih preispitivanja, servira kao novo pravilo života i poimanja sveta.
U svakom pogledu, reč je o autorskom filmu u kojem je dominantno lično osećanje sveta i stvarnosti. Scenaristička građa, postavka priče i razvoj likova u okvirima su ličnih filozofskih, životnih i moralnih načela autora spremnog da bez ikakvih zazora sve to podeli sa gledaocima. Glavni junak je On (Svetozar Cvetković), bivši urednik na televiziji i upravo otpušteni direktor u domaćoj filijali multinacionalne banke, jer se njegov rad, maniri i način života, ne uklapaju u novoustanovljeni sistem vrednosti. To je čovek u kasnim četrdesetim godinama kada priroda "prestaje da vodi računa o njemu i pušta ga niz vodu". Čovek koji živi u sredini koja je, najblaže rečeno, takođe "puštena niz vodu", u sredini mediokriteta kojima je novac jedino merilo uspeha (a Radivojevićev junak smatra da je novac važan samo kada ga nemaš), u svetu u kojem biti drugačiji i svoj ne predstavlja kvalitet već ozbiljnu manu i smetnju. On ne želi da se promeni da bi se uklopio, ne odriče se svog hedonizma i boemije, ali ne želi ni da bude smetnja svojoj sredini, naciji i "celom progresivnom svetu", bivšim prijateljima, majci, detetu... On odlazi na more i u more, prepušten tihoj, ali čvrsto rešenoj autodestrukciji.
U stilski, od početka do kraja, dosledno izvedenom filmu, u atmosferi fizičke i psihološke klaustrofobičnosti i sumora, Radivojević analitično definiše psihologiju glavnog junaka i ostalih likova, ujedno portretišući međusobne odnose, vreme i sredinu u kojoj oni bivstvuju. Dužina kadrova, uglovi kamere, montažni ritam u funkciji su sveukupne postavke i razrade filma u kojem Radivojević ostaje dosledan sopstvenom načinu filmskog promišljanja.
Svetozar Cvetković u glavnoj ulozi u ovakvom filmu, apsolutno je najbolji mogući izbor. On je povereni lik podredio sopstvenom glumačkom stavu, uz minimalnu upotrebu izražajnih sredstava, gestova, mimike. Ostali likovi u filmu, uglavnom su podređeni njemu i glumački izvedeni u skladu sa otvorenim prostorom. Renata Ulmanski kao junakova majka, Ljiljana Međeši kao bivša žena (Međeševe nezasluženo već dugo nema na velikom platnu), Aleksandra Janković kao šefica banke čijom je odlukom glavni junak izgubio posao, podarile su male ali pamtljive izvedbe. Direktor fotografije Radoslav Vladić je majstor "hvatanja" atmosfere, u čemu mu se pridružuje i Kornelije Kovač kao kompozitor filmske muzike.
Film "Odbačen" je niskobudžetsko koprodukcijsko delo ("Testament films" u saradnji sa podgoričkom kućom "Mapa film", novosadskim "Medžik boksom" i ljubljanskom "Atlantom") u kojem je Svetozar Cvetković i u ulozi producenta. Preporuka za gledanje: mnogi će u njemu prepoznati i sopstvenu autobiografiju.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 19.10.2007.]
