Izvor: Blic, 21.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravljenje majmuna
Pravljenje majmuna
Potpuni, nemoralni nedostatak kriterijuma već je odavno usvojen na svim TV kanalima kao neka vrsta zajedničke programske odrednice, od koje može biti izuzeta samo nekolicina odabranih – oni su ili greške u proceni, ili treba da posluže kao alibi počiniocima teških autorskih i još težih uredničkih zločina. Ponekad, međutim, dogodi se da čak i tako neljudski visok prag tolerancije bude povređen: najčešće u političkom, a odmah zatim u igranom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << programu. Jedan od najsvežijih primera je serija 'Zvezde ljubavi” (BK) koju je, pošto progutate duplu dozu eufemina (virtualnog leka protiv direktnog izražavanja), moguće nazvati nepodnošljivom. Učesnici u takvim projektima još se nekako i mogu razumeti: oni samo traže najlakši način da udobno prežive do sledeće prilike, smatrajući, donekle ispravno, da im skoro savršena neodgovornost okruženja daje pravo da, parafraziraću izvesnog nervoznog konobara, 'prave majmuna od televizije”. Nije, niti treba da bude moguće razumeti, a još manje opravdati one koji omogućavaju da tako uvredljivo glupe i ružne kombinacije reči i slika dospeju u javnost putem najmasovnijeg i najuticajnijeg medija. To je, očigledno, neka vrsta trenda, pošto – sa izuzetkom serija 'M(j)ešoviti brak” i 'Ljubav, navika, panika”, obe na TV Pink - sve što se poslednjih godina emituje u domenu serijskog programa deluje kao akvarijum sa čovečijim ribicama u kome voda nije menjana nekoliko meseci. U toj čudnoj situaciji u kojoj drzak brutalno siluje zbunjenog, jedan zanimljiv fenomen postaje još upadljiviji – čak ni učešće u takvim 'hubačinama” (po Željku Hubaču, najgorem TV piscu svih vremena) ne može narušiti ugled zaista velikih glumaca kao što je, recimo, Dragan Nikolić.
Pisci beskućnici
Prošlo je punih pet godina od osnivanja Srpskog književnog društva, udruženja pisaca koji su hteli da povrate dostojanstvo ovoj izblamiranoj profesiji i neslaganje sa nacionalistički zatrovanom i Miloševiću odanom (do dana današnjeg) Udruženju književnika Srbije. Okupivši gotovo sve najbolje pisce ovog naroda, ovo Društvo je dobilo od Gradske skupštine dozvolu da se useli u delić prostora čuvenog Doma književnika u Francuskoj 7, ali je fizički sprečeno od 'dežurnih patriota'. Zatim je usledio sudski postupak koji je rešio po pravdi, ali je ovoga leta sudski proces vraćen na početak, bez nade da se pod ovom 'legalističkom' vladavinom smušenih političkih elita išta normalno dogodi.
Za sve to vreme SKD deluje u podstanarskim uslovima na raznim stranama grada, pa je ovih dana održana i izborna skupština u Kamenoj dvorani Biblioteke grada. Društvo okuplja ukupno 146 pisaca, dok ono drugo Udruženje trenutno ima više od l.220 pisaca (tačnu brojku je teško utvrditi, jer svakog dana neko sa ulice kroči u zgradu i dobije članskiu kartu).
Što je još poraznije, Srpsko književno društvo nema konačno rešen status, jer valja da dobije odobrenje republičkog parlamenta kojem je važnije da po ko zna koji put u ovom razdoblju povisi prinadležnosti narodnih zastupnika. I još nešto, dostojno velikih majstora apsurda: desetak osnivača i članova ovog nezavisnog Društva pisaca nalazi se na visokim državnim poslovima, od predsednika republičke skupštine do specijalnih savetnika naša dva predesdnika. Oni ni prostom nisu mrdnuli da pomognu Društvu iz kojeg nisu istupili. Ko ih je terao da se odvajaju od Slobinih potrčkala i Rašinih senatora?
