Izvor: Blic, 03.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravi 27. mart
Pravi 27. mart
Naravno da je svakome ko ima oči da vidi, uši da sluša i glavu da razume jasno da je istorija hrpa laži ispod koje počivaju iskre istine i stvarnih događaja. To se, međutim, retko može videti na televiziji, a još ređe s takvom nepobitnom ubedljivošću kao na TV 'Pink' prošlog ponedeljka kad je, u zajedničkoj produkciji sa 'Filmskim novostima', kao prvi potez budućeg dokumentarnog programa ove stanice, premijerno emitovan film 'Istina o 27. martu'. Na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << autentičnim dokumentarnim snimcima demonstracija jasno se i razgovetno čuje da je mase pokrenulo nešto sasvim suprotno od onoga što tvrde istorijski udžbenici, da je ime koje je izvikivano kraljevskog porekla i da je komunistička kombinacija stvorena tek mnogo kasnije, kad je bilo očigledno ko je pobedio i ko će, bezrezervno obožavan i strahopoštovan, gaziti i tlačiti dalje, sve do današnjih dana. Preplitanje arhivskih snimaka s lica mesta, izjava očevidaca i učesnika i komentara autora Božidara Zečevića proizvelo je uznemirujući i prosvetljujući efekat koji je prevazišao uobičajene granice medija.
Odjednom je, posle godina i mraka - da se oslonimo na plemenito nasleđe 'Šarla akrobate' - postalo jasno zašto neko i danas vitla nožem oko naših glava, zavesa iza koje smo svi znali, ili makar naslućivali šta se nalazi, uklonjena je energičnim potezom, a silom neuki auditorijum postao je bogatiji za veoma važno saznanje, koje nikada ne može doći prekasno. Manipulacija i beskrupulozna demagogija kao suštinski elementi uspešne politike prikazani su u svoj svojoj raskošnoj odbojnosti, a ljudi koji su ućutkivani godinama dobili su priliku da napokon progovore.
Čitanje filma
Uđeš, izađeš i - gotovo. I ponovo, uđeš u bioskopsku dvoranu, izađeš i - gotovo. I tako, možda hiljadu puta. Nakon toga, ako ste bolje sreće, dogurate do nekog medija i postanete filmski kritičar. Uz malo preterivanja, to se može dogoditi na brdovitom Balkanu. Film jeste u poslednjih stotinak godina najpopularnija umetnost (nisam rekao medij), ponekad i prosjačka opera, ali kao umetnost ima svoju sintaksu i estetiku. Upoznavanje s ovim disciplinama jedan je od najboljih puteva za obogaćivanje našeg filmofilskog zadovoljstva.
Povod za ovo podsećanje je upravo objavljena knjiga 'Estetika filma' (strana 3l4, s francuskog prevela Marija Vidić) u izdanju beogradske kuće 'Klio'. Delo cenjenog profesora sa Sorbone Žaka Omona, koji je u saradnji s trojicom svojih kolega napravio univerzitetski udžbenik koji je u poslednjih dvadesetak godina doživeo više izdanja, u ukupnom tiražu od l50.000 prodatih primeraka! Pisati profesorski, ponekad znači pisati s pouzdanim uvidom u složenu građu, zanimljivo i pitko, a to je upravo slučaj sa ovom knjigom. U njoj se potanko objašnjava međusobna uslovljenost filmova i teorijskih promišljanja, izmena filmskog jezika u skladu s promenama filmske tehnologije, odnos filma i naracije, kao i načini kojima filmski gledalac percipira određeno filmsko delo.
Knjiga nije besprekorna (začudo je preskočena teorija filmskih žanrova, kao i doprinosi najznačajnijih anglosaksonskih teoretičara) ali je dragocena kao podsticaj za dalja proučavanja filma i nova čitanja srodne literature. Da li se može očekivati više od jedne knjige?
