Izvor: Blic, 06.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prava pedofila
Prava pedofila
Bože, koliko je glupa, nekulturna, necivilizovana, a još više opasna ta šala! Neki je, naime, političar drugog ešalona negde izjavio kako u novom ustavu, ovom zbrzanom, 'nisu zaštićena samo prava pedofila'. To bi trebalo da bude duhovito, a trebalo bi i da znači kako je taj naš novi ustav – neviđen, u svakom smislu – toliko usmeren na poštovanje ljudskih prava, da, eto, samo nisu zaštićena prava jedne grupe ljudi koja, inače, potpada pod krivično >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gonjenje.
Ta glupava šala opasna je stoga što belodano pokazuje nekoliko stvari. Najpre, aluzija na zaštitu manjinskih prava čini da se pravo na seksualnu različitost povezuje, štaviše: izjednačava, sa oblikom devijantnog seksualnog ponašanja koji podrazumeva krivično delo. To znači da se homoseksualce, pripadnike manjinskih naroda ili manjinskih verskih grupa na onaj tipičan redukcionistički način – putem tobož duhovite opaske – tretira kao pervertite.
Potom, besmislena pošalica sadrži u sebi i imanentno priznanje da zakonodavac ima sopstveno mišljenje i predubeđenje o onom što mu valja uređivati. Umesto pozitivnog znanja, tako, na delu su komentari. Najviši pravni akt jedne demokratske države nije prostor za ispoljavanje nečijih mišljenja ili stavova.
I na kraju: opaka šala glupa je već i stoga što neukusno podseća da kod nas pedofili već uživaju neka prava. Doduše, reč je o pedofilima zaštićenim izvesnom javnom – još uvek, nadam se, ne i državnom – institucijom.
Ko ne zna o čemu je reč, neka pita u Vranju. Ili na Fruškoj Gori.
U senci 'Bureta'
'Optimisti' reditelja Gorana Paskaljevića
Pre nego što je film stigao do naših obala njegov autor nam je saopštio da je reč o varijaciji na temu Volterovog Kandida. 'Optimisti' (god. proizvodnje 2006, trajanje 94 min.) reditelja Gorana Paskaljevića, a po scenariju njegovog sina Vladimira, nemaju nikakve veze s junakom čuvenog francuskog filozofa, ali nas je autor, inače majstor medijskog marketinga i samopromocije (mlađi imaju šta od njega da nauče, nije sporno) nagnao da razmišljamo i u tom smeru. Ovde je reč, kao u inače s pravom hvaljenom 'Buretu baruta', o žestokim prizorima društva polomljenih moralnih vrednosti, ali i o lažnim spasiteljima, prodavcima spasonosnih rešenja, što hipnozom, što neposrednom obmanom. Paskaljevićev vizuelni stil je opor i prepoznatljiv, ali su i motivi 'Optimista' već postali opšta mesta novijeg srpskog filma.
Za razliku od prethodnih dela, autor ovog puta nudi omnibus sastavljen od pet priča. Film deluje stoga rascepkano, jer tek što se nagovesti neka životna situacija, ubrzo sledi obrt i kraj. Omnibus kao filmski oblik je pogodniji za laku komediju, dok u ozbiljnom, crnohumornom žanru ne deluje najsrećnije. Prva priča je najefektnija, treća, o očevoj sahrani i sinovljevoj sklonosti kocki je nategnuta i lako se zaboravlja. Peta priča je zasnovana na zapletu koji smo toliko puta videli, od Felinijevog 'Probisveta' na ovamo.
Sem opšte atmosfere beznađa i propadanja, 'Optimiste' povezuje izvanredni glumac (ovoga puta i producent filma) Lazar Ristovski. Delimično i stoga što su svi ostali likovi jedva naznačeni, snažno prisustvo vrsnog glumca se ispostavlja i kao nehotično opterećenje filma. U istoriji filma, izvinjavamo se na podsećanju, kad glumci igraju više uloga, to je po pravilu u komedijama, koje pamtimo po ulogama Aleka Ginisa, Džerija Luisa, Pitera Selersa, Edija Marfija... U ovom slučaju film se pomalo pretvara u glumački festival Lazara Ristovskog, što je on zaslužio ali na drugi način.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
