Izvor: Blic, 05.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pranje savesti Gintera Grasa
Pranje savesti Gintera Grasa
Autobiografija Gintera Grasa 'Ljušteći luk' - u kojoj je nobelovac pisao i o svojoj pripadnosti Hitlerovim SS jedinicama, što je tek nedavno priznao - izazvala je veliku pažnju svetske javnosti. Hoće li se i kada ova knjiga pojaviti u našim knjižarama?
Kako 'Blic' saznaje u ovdašnjoj agenciji 'Prava i prevodi', koja je zastupnik Gintera Grasa u Istočnoj Evropi, prava u Srbiji još nisu prodata, ali se na tome intenzivno radi. U Hrvatskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ih je, kažu, nedavno kupio veliki izdavač V.B.Z., a prodali su ih i izdavačima u Rumuniji i Litvaniji.
Očekuje se da će prava i u Srbiji uskoro biti prodata, ali agencija, kako je 'Blicu' rečeno, ima obavezu da imena onih koji su u igri zadrži u tajnosti. Uostalom, kažu, o tome konačnu odluku donose Grasovi zastupnici u Nemačkoj kada im odavde stignu ponude.
Svojevrsno je nepisano pravilo da najveće šanse za dobijanje prava ima onaj izdavač koji je objavio najviše dela određenog autora. Kada je reč o opusu nobelovca (1999. za roman 'Limeni doboš') Gintera Grasa na našem jeziku, onda je to u zadnjih petnaestak godina 'Narodna knjiga'. Pomenimo i to da je ovaj izdavač prvi nakon Nemaca objavio njegov roman 'Hodom raka' kao i knjigu njegovih prepiski.
'Objavili smo sva njegova dela, a sada je u toku proces za dobijanje prava i za autobiografiju ‘Ljušteći luk’', kaže Miličko Mijović, čelnik 'Narodne knjige', i dodaje da se nada pozitivnom ishodu. 'Kako stvari stoje, to bi ubrzo trebalo da bude rešeno i, čim dobijemo zeleno svetlo, učinićemo sve da knjiga što pre stigne do čitalaca. Ako sve bude teklo po planu, ‘Ljušteći luk’ bi smo na srpskom mogli čitati oko Nove godine.'
Što se konkretne Grasove knjige tiče i polemike oko njegove pripadnosti Hitlerovim SS divizijama, Mijović kaže da se tu nameće nekoliko stvari. 'Mislim da vrednost jednog dela ne možemo ni meriti a još manje izjednačavati s tim kakav je i ko je bio njegov stvaralac. Drugo, da bi smo nešto negativno etiketirali, moramo ga prvo pročitati. Treće, ako čitaoci širom sveta mogu imati tu knjigu u rukama, što ne bismo i mi. Da se razumemo, ne mislim da treba zatvoriti oči pred njegovim članstvom u Hitlerovim jedinicama, ni pred saznanjem da je o tome tolike godine ćutao a još manje pred činjenicom da je bio za Nato bombardovanje Jugoslavije 1999... Ali, kako su naši stari nekad govorili - ne treba brkati babe i žabe'.
Zoran Hamović, čelnik izdavačke kuće 'Clio', kaže da kao izdavač nije zainteresovan da objavi Grasovu autobiografiju, ali kao čitalac bi i te kako voleo da se ona što pre nađe i u našim knjižarama.
'Književno delo samo po sebi je najvažnije i odlučujuće. O Grasovoj literarnoj snazi nema potrebe trošiti reči. Konteksti i ne književna stanovišta su nešto drugo. Istina, u ovom slučaju ni malo zanemarljiva. Ne samo zato što je jedan konkretan čovek u mladosti bio uz Hitlera, a u poznim godinama, kada je njegova reč bila vrlo značajna, bio za bombardovanje Srbije, čime je dobrano potpomogao predrasude prema jednom narodu koji je ne samo politički nego i kulturno unazađen zahvaljujući uticaju takvih ljudi. Treba li sada da bude osuđen u očima svetske javnosti sa onima koje je osuđivao? Sve zajedno, priznajem, budi izvesnu zebnju. Ne šaljemo li poruku nekim novim klincima da šta god uradili samo treba da budu pametni i dovoljno dugo oćute - i nema razloga za brigu. No, to su već neke druge i duge teme. Činjenica da Grasa uistinu vredi čitati, shodno tome i njegovu autobiografiju - neprikosnovena je.'
I drugi izdavači s kojima je 'Blic' kontaktirao bili su saglasni u tome da je 'Ljušteći luk' u srpskoj verziji, u najmanju ruku, više nego poželjan. Ima tu u 11 poglavlja, sem priče o SS jedinicama i zavodljivih pripovesti o roditeljima, tetki, nemiloj situaciji koju je uspeo da preživi zahvaljujući tome što nije znao da vozi bicikl, pariskim danima (1956-1959), kada je dobio blizance... I mnogo toga još.
Tatjana Nježić
