Izvor: B92, 14.Apr.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praktična žena: MARIA McKEE
Oni koji znaju šta traže, to će i naći
Odmah ću vam reći šta ja mislim (a ko bi drugi?...) da je problem sa ovim albumom- čini mi se da je on potrebniji njegovoj autorki, nego vama. A to nikada nije dobar razlog za kupovinu.
Nekadašnja pevaljka američke kantri-rok postave Lone Justice sparila je dva nastupa (jedan iz 1991., drugi iz 1993.) u Engleskoj (Mančester i Kembridž) koja je delimično (ili u celini) remitovao BBC. Tako da, s tehničke strane >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << gledano i bez mnogo tendencioznog zakeranja, ovde nema ni B od nastupanja na BBC-iju. Oni su se samo izuli za kintu da ova dva koncerta emituju i o istom trošku zadržali prava na snimak, što je ovde lukavo iskorišteno za prodajni potencijal.
Daleko od toga da mane ovog izdanja potiču od formalnih aljkavosti ili tržišnih manifetluka, poenta je samo u tome da bi eventualni, kamerniji zahtevi od strane BBC-ijevih studija možda zahtevali nešto izmenjene aranžmane pesama, akustičnije formate, intimniju atmosferu... Sve ono čega ovde nema i što jezivo nedostaje.
Live At The BBC je, dakle, običan „lajv" i to iz najkomercijalnijeg perioda autorke (1990. Maria je zapalila svet temom Show Me Heaven iz filma Days Of Thunder koji je spojio Cruisea i Kidmanovu). Kada kažem „običan lajv" ne mogu biti precizniji, niti manje rečit. Muzičari sviraju, pevaljka peva (naročito na prvom, „žestokijem" nastupu) i teško da je tu bilo ambicioznijih namera. S druge strane, nije isključeno da bih ja tako opisao i koncert Van Morrisona.
Prvih sedam numera ima naboj klasične ritam i bluz svirke koja je uspela da pregazi sav emocionalni šarm Marijina oba hita (pored pomenutog i Feargal Sharkeyevu A Good Heart) i pitanje je koja će duševna namena potraživati ove izvedbe.
Drugih dvanaest pesama aranžmanski ostavlja prostora da Maria pokaže svoj glas i to joj naročito polazi za rukom u dinamitnim kantri-pop-rok temama I Forgive You i This Property Is Condemned ili epskim folk žalopojkama poput Breathe. Iako se mnogo očekivalo obrada Van Morrisonove Young Lovers Do (sic) nije ni prineti onome čemu smo se nadali- ženskom Jeff Buckleyu, recimo...
Ne šaljite dalje. Bez preke potrebe.
SELEKTAH:
**
NAPOMENA: Nakon prijateljske intervencije A.D.K. korigovane su neke cinjenice u tekstu. Autor se izvinjava čitaocima kolumne što je lenj, što tekstove piše i proverava kasno noću i što traži opravdanja umesto da vreme troši na sticanje znanja i lično usavršavanje.
