Izvor: B92, 12.Apr.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praktična žena: LIZZ WRIGHT
Muzika koja ne zagađuje životnu sredinu
Lizz Wright je još jedna od diva (tzv) eko-soula. Ovaj (novi) žanr mogao bi se definisati kao soul kome Timbaland nije prišao ni blizu, kao soul u kome je jedina upotrebljena elektronika ona u produžnim kablovima, eko-soul je pravac na čijim albumima sviraju članovi grupe Calexico, a obrađuju se pesme Led Zeppelin. Eko-soul je audio odgovor na organsku hranu. Pretpostavljam da ga danas rado slušaju oni koji se tradicionalno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << lože na pojmove kao što su „dobra svirka", „dobar solo", „vrhunski muzičar" i „Miles Davis" i „muzika sa porukom".
Lizz Wright izgleda tek malo pitomije od Meshell Ndegeocello i tek malo ružnije od Lauryn Hill, ali verujem da bi obema mogla da izađe na crtu. The Orchard je njen treći album. I prijaće vam čak i posle izbora.
Najveći deo albuma čine spore, povetaraste balade, koje povremeno vuku ka soulu-sa-korenom ili bluzu, a ponekad i kantriju, ali taman toliko da vam ime Norahe Jones ne pobegne iz sećanja. Lizz nesumnjivo ima sjajn glas, spreman da se nosi sa uspomenama na Dylanove (zapravo Baezine) šezdesete u Coming Home ili sa Ikeom i Tinom u modernom južnjačkom soulu I Idolize You, pa čak i sa salsa-amerikanom u My Heart, gde je prisustvo Calexico skoro progutalo pesmu. Lizz vrlo skoncentrisano kontroliše emocije i to u pesmama koje beže od soula pravi neodoljivo elegantnu dozu arogancije, dok u tipičnim soul baladama deluje kao da je umorna ili da joj je čak i dosadno.
Paperjastu magiju krije Speak Your Heart u kojoj je spiritualno zanesena Lizz važna koliko i diskretni pozadinski vokal Marc Anthony Thompsona koji poput zlokobnog sidra vuče pesmu u skrivene dubine naših srca. Lizz zvuči kao Sade. (A) možda je samo to trebalo da vam kažem.
Napunite kadu, isključite telefon, ne secite vene... biće još revolucija.
SELEKTAH:
***1/2
