Izvor: Politika, 21.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorištu se mora služiti
Izložba „Mira (Trailović), Sve što smo zaboravili i ovaj telefon” otvorena u Centru za kulturnu dekontaminaciju
„Nikada mi niko nije poslao nezarađeni novac, nikada nisam dobila na lozu, nikada ništa nisam lako postigla. A kada godine budu prošle, ostaće anegdote i etikete koje najmanje podnosim, da sam bila snalažljiva, entuzijasta, uporna, lepršava...” Tako je govorila Mira Trailović! Jedinstvena, neponovljiva, originalna... Upravo takva i tako je predstavljena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, gde je u toku izložba posvećena ženi koja je obeležila celu jednu epohu u srpskom pozorištu. Mira Trailović, reditelj, profesor, dugogodišnji upravnik Ateljea 212, osnivač Bitefa... Po izboru različitih dnevnih i nedeljnih novina jedna je od deset najpopularnijih ličnosti Jugoslavije polovinom sedamdesetih godina prošlog veka.
„Nije dovoljno voleti pozorište. Ni glagol voleti nije pravi, pozorištu se mora nesebično služiti...” Reči su koje čitamo na velikom panou koji je sastavni deo postavke koju čine brojne Mirine fotografije, pasoš, lična karta, telefonski imenik, svedočanstva, novinski isečci... Izložba je posle dugo razmišljanja nazvana „Mira (Trailović), Sve što smo zaboravili i ovaj telefon”. Mogla je biti naslovljena i sa: „Mira, velika vremena”, „Anatomija jednog uspeha”, „Arhiva zavođenja sveta”, „Osvajanje sveta”, „Kada je svet bio na našoj strani”... Sve su to bili predlozi za naslov. Beogradska publika će imati priliku da je vidi do 31. oktobra. Ovo je, ujedno, prva izložba u okviru ciklusa „Žene i uspeh” koji će u narednom periodu predstaviti zanimljive ličnosti iz srpske kulture u ovom prostoru.
Cilj projekta„Žene i uspeh”, kaže Borka Pavićević, direktorka CZKD, jeste da kroz izložbe i javne diskusije, u kojima će učestvovati stručnjaci, ali i javne ličnosti iz kulture, politike i medija, doprinese podizanju društvene svesti o neophodnosti bolje reprezentacije žena u ovdašnjem javnom životu.
– Ideja je bila da se pozabavimo fenomenom ženskog uspeha. Kako se vrednuje, šta su sve okolnosti tog uspeha, na koji način se uspesi razlikuju. Imali smo ideju da se bavimo donekle zaboravljenim likovima kao što su Ksenija Atanasijević, Anica Savić Rebac. Odlučili smo, ipak, da Mira Trailović bude prva jer je njen uspeh bio vidljiv. Ona je bila deo vremena u kome je taj uspeh bio moguć i deo konteksta koji je trajao baš do trenutka njene smrti, koja se poklopila sa trenutkom kada je i zemlja prestala da postoji. Njen profesionalni rad praktično je trajao od 1949. do 1985. godine – kaže Vladimir Tupanjac, autor postavke.
Izložba „Mira (Trailović), Sve što smo zaboravili i ovaj telefon” je veliko istraživanje kroz faktografsku dokumentaciju, kroz dokumentaciju njenih novinskih isečaka.
– To je, zapravo, velika avantura. Bilo je zanimljivo sve to gledati jer se i Mira jako pažljivo bavila svojim medijskim pojavljivanjem. Sve je ozbiljno sakupljala. Ono što smo uzeli kao deo materijala su tri ogromne sveske sa hiljadu i nešto novinskih isečaka. Mira je, recimo, bila omiljena tema „Ošišanog ježa”, jer je bila važna ličnost, pa su satiričari imali šta da kažu na njen račun. Naravno, tu su i veliki dugački intervjui. Kroz taj njen novinski materijal percipirana je kultura tog vremena. Predstavljena je uloga i pozicija kulture u medijima, sasvim drugačija u odnosu na ono što je mesto kulture i umetnosti u ovdašnjoj javnosti. Upravo je potreba da se distanca između sadašnjeg trenutka i epohe, koja se završava sa odlaskom Mire Trailović, prevaziđe i da se progovori o vremenu koje nam i dalje izgleda blizu, ali s obzirom na to da dolaze generacije koje ga se slabije sećaju, potreba za ovakvim i sličnim rekonstrukcijama tog vremena je sve veća – kaže Vladimir Tupanjac.
B. Trebješanin
[objavljeno: 22/10/2008]
