Izvor: Glas javnosti, 01.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorište u kojem ipak postoji radost
Domaća pozorišna literatura nedavno je obogaćena veoma zanimljivom i intrigantnom knjigom „Teatar o teatru“ Božidara Mandića, osnivača komune „Porodica bistrih potoka“ koja, kako tvrdi, predstavlja paradigmu alternativnog načina života u kojem su sazdani elementi bola zemlje, otvorenog doma, skromne umetnosti, zaštite prirode i stvaralaštva. Bogato opremljena i ilustrovana, ova knjiga na 96 strana, pored Mandićevih osvrta na dosadašnji rad svoje pozorišne trupe za koju Želimir >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Žilnik tvrdi da je „predstavnik ljutog diletantizma“, sadrži i veoma interesantna zapažanja o „Porodici bistrih potoka“ nastala iz pera Jovana Ćirilova, Aleksandra Milosavljevića, Darinke Nikolić, Lasla Blaškovića, LJubivoja Ršumovića, Milene i Jelene Bogavac...
- Postojanje „Porodice bistrih potoka“ je ostvarena utopija. Naravno, delimično. I tako delimično ostvarena utopija, moćna je - tvrdi teatrolog Jovan Ćirilov.
- Usred većinskog pozorišta koji žive svoje građanske i gradske živote, sa svojim budžetima, dotacijama, zaradama, statutima, platama, izveštajima, ponekad sposobni da uprkos svemu tome stvore umetnost, „Porodica bistrih potoka“, kao nekada livingovci, žive svoju umetnost. NJihova umetnost teče kao potok pokraj koga su se nastanili. Izvorište im je i priroda oko njih, ali i priroda u njima... tvrdi gospodin Ćirilov.
OTPOR CIVILIZACIJSKOM BESMISLU
„Porodica bistrih potoka“ je ekološka komuna koja već 25 godina bitiše u podnožju planine Rudnik, u malom selu Brezovica. NJena dejstva su alternativna, a dom je otvoren i usmeren ka opstanku. Ona je malo živilište u kojem se neguju elementi duše i ljudskosti, a razvija se emocionalnost i zagrljajnost. „Porodica bistrih potoka“ daje otpor civilizacijskom besmislu tragajući za „Dobom - 5E“, a to su ekologija, etika, estetika, eros i emocija. Ona je mali predlog kako da čovek izađe iz lavirinta u kom se našao. Deviza komune je optimizam i nada.
- Ono je, naime, utemeljeno u njihovom pogledu na svet, a taj pogled je, upravo za razliku od sveta kako ga mi najčešće vidimo i doživljavamo, blagonaklon i dobronameran, uravnotežen i smiren, čak i kada su scenska dešavanja u njihovim predstavama nabijena žestokom energijom. O tome, uostalom, lepo i jasno piše Božidar u svojim mini-esejima i komentarima koji katkad dejstvuju kao pesme u prozi, ponekad su nenametljivi manifesti drugačijeg shvatanja sveta i umetnosti, a uvek su svojevrsni scenariji za nove, buduće predstave - ukazuje Aleksandar Milosavljević.
- NJihove predstave su šokantne... I više; one su izuzetne. Jer, nema sličnih. Nema slobodnijih. Nema kopija i nema imitacija - ističu sestre Bogavac, Milena, dramska spisateljica i Jelena, rediteljka. - Ničega nema: živimo u svetu kome je oduzeta sloboda. Nema ničega: živimo u slobodi kojoj je oduzeta radost. U pozorištu Porodice postoji radost. Obična, duboka, laka, divna radost, kakvu donosi sloboda... Ili pozorište. Sloboda je pozorište. I više: porodica! Sloboda je radost. U pozorištu Porodice, postoji radost - tvrde Milena i Jelena Bogavac.
