Izvor: Blic, 25.Maj.2011, 13:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pozorište pomaže da se vidi istina

Sutra počinje naš najznačajniji pozorišni festival Sterijino pozorje, koje se u novom Sadu ove godine održava 56. put. Svečano ga otvara Stevan Gardinovački, poznati glumac i predstava „Rođeni u YU” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U razgovoru za „Blic” Ksenija Radulović govori o ovogodišnjoj selekciji, pozorištu danas, odgovornosti... Otvara 56. Sterijino pozorje: Iz predstave „Rođeni u YU”

Ksenija Radulović je od osamdesetak predstava, koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je videla, u glavni program uvrstila sedam. O tome zašto je glavni program nazvala „Granice”, selektorka kaže: „Navršava se 20 godina od raspada Jugoslavije i prirodno je da se pozorišta ne samo u Srbiji, već i u regionu bave tom temom. Ali nostalgični razlozi nisu tu previše bitni.”

Šta je bitno?

– Prioritet je izdvojiti ono što je relevantno u pozorišnom smislu – a to jeste i svrha festivala. I zanimljivo je kako i u tom segmentu ima različitih pristupa – „Rođeni u YU”, „Kukavičluk” (glavni program), ili slovenačka predstava „Proklet bio izdajica svoje domovine” u programu „Krugovi”. Na drugoj strani, neposredna scenska praksa svedoči o fenomenu preispitivanja i pomeranja nekih estetskih obrazaca, tako da je i tu reč o granicama. Recimo, pojam drame egzistira paralelno s jednim pojmom pozorišnog teksta u širem smislu, a svakako da se negde i preklapaju. To su novi i zanimljivi procesi i, što je vrlo važno, sa značajnim umetničkim rezultatima primenjuju ih afirmisani reditelji i vodeća pozorišta. Nije, dakle, reč o of pojavama.

Možemo li govoriti o markantnim dodirnim tačkama predstava, odnosno selekcije, sa realnošću u kojoj živimo?

I pozorište ima svoju odgovornost: Ksenija Radulović

– Iako nisam unapred pošla od određenih tematskih okvira, jer to smatram izvesnim redukcionizmom, ispostavilo se da većina predstava upravo problematizuje bitne društvene ili političke teme. Naravno, neke na dosta direktan, neke na posredan način. Ali drago mi je da nasuprot tome imamo i „Metamorfoze” ili Urbanovu „Kišinjevsku ružu” po čudesnom tekstu Ota Tolnaja, jer mi ipak imamo pravo, čak i u ovom opštem društvenom rasulu, da se bavimo načelnim pitanjima ljudskog života: ljubavlju, metafizičkim problemima naše egzistencije... Nema smisla ljudski život svoditi na pitanje ove ili one vlasti, granica, odnosa među nacijama, ma koliko to snažno uticalo na naše sudbine. Ljudski život mora da bude i iznad toga, kao što su i dobro i zlo negde izvan ovog sveta.

Jednom ste rekli da je jedna od veoma važnih stvari koje nam nedostaju u svakom smislu – odgovornost, kao i da pozorište treba odgovorno da analizira stvarnost.

– To jeste moj građanski stav u svakom smislu, ali sam dodala i to da se pozorišta još i oglašavaju, da pokazuju izvesnu vitalnost i spremnost da javno ukažu na probleme kulturne politike, na primer. Neke druge struke rade u lošijim uslovima, a opet, vidite da najviše pozorišni ljudi istupaju u javnosti govoreći, recimo, o smanjenju budžeta, nekim uredbama koje se mogu negativno odraziti na rad svih ustanova kulture. A što se tiče onoga što u teatru ipak jeste suština – a to je kreiranje predstava – nije toliko važno da li je određena aktuelna tema obrađena na direktan ili sasvim posredan način, koliko to da li vi i ja kao gledaoci u tome vidimo istinu, i sopstvene živote. Bez te istine, bez prepoznatljivosti i tačnosti, umetnost je kao ona gondola iz Venecije – bila simpatična ili ne, ne znate šta ćete s njom, niti da je stavite na policu, niti da je bacite.

Ima zamerki što na Pozorje niste pozvali predstavu „Gospoda Glembajevi” Ateljea 212?

– „Glembajevi” su marketinški fenomen – to je neosporno, ali ta vrsta uspeha ne mora uvek da bude u direktnoj srazmeri s umetničkim dostignućima jednog dela, to su različite teme. Pozorje nije festival najpopularnijih predstava. I inače, nezavisno od ovoga, čini mi se da euforija nije najbolji saveznik u pokušaju kreiranja ozbiljnog javnog mnjenja: nasuprot euforiji može se uvesti i duh jedne razložne argumentacije, zasnovane na ozbiljnoj analizi dela.

Mesto, uloga, značaj Pozorja danas?

– Ono ima ulogu kakvu je i ranije imalo i kakvu će imati – to je vodeći nacionalni pozorišni festival: mnoge kolege su mi rekli da ove godine nije bilo lako dospeti u selekciju Pozorja – to je, verovatno, tačno, ali ne postoji nijedan razlog zbog čega bi to trebalo da bude lako. Drugo, sve stvari vezane za Pozorje svake godine komentarišu se sa mnogo više strasti i interesovanja nego na bilo kojem drugom festivalu. Slično je i sa NIN-ovom nagradom: stalno je zbog nečeg problematizuju, a svi vole da je dobiju. Zato što je ona važna.

Glavni program 56. Pozorja

"Rođeni u YU”, režija Dino Mustafić, JDP (otvaranje, 26 maj, 20 sati SNP, Scena "Jovan Đorđević”) "Kukavičluk”, autorski projekat Olivera Frljića, Narodno pozorište/Kazalište/Népszínház Subotica (subota 28. maj, 20 časova, SNP, Scena "Pera Dobrinović”) "Barbelo”, tekst Biljana Srbljanović, režija An Bizan, Comédie de Geneve, Švajcarska (nedelja 29. maj, 20 sati, SNP, Scena "Jovan Đorđević”) "Kišinjevska ruža”, tekst Oto Tolnai, režija Andraš Urban, Pozorište "Kostolanji Deže”/Kosztolányi Dezső Színház Subotica (ponedeljak 30. maj, 19 sati, Poslovni centar NIS – Gasprom njeft, Narodnog fronta 12) "Pazarni dan”, tekst Aleksandar Popović, režija Egon Savin, Atelje 212 (utorak 31. maj, 20 sati, Poslovni centar NIS – Gasprom njeft, Narodnog fronta 12) "Metamorfoze" po Ovidiju, režija Aleksandar Popovski, JDP (sreda 1. jun, 20 sati, SNP, Scena "Jovan Đorđević”) "Život u tesnim cipelama”, tekst i režija Dušan Kovačević, Zvezdara teatar (četvrtak 2. jun, 21 sat, Poslovni centar NIS – Gasprom njeft, Narodnog fronta 12)

Favoriti kritičara

Ivan Medenica

Uzmimo u obzir da nisam gledao „Barbelo” šva­j­carskog pozorišta „La Co­médie de Geneve”, a na pitanje koji je moj favorit, odgovoriću: „Metamorfoze” Jugoslo­venskog dramskog pozorišta.

Ana Tasić

„Rođeni u YU” JDP-a. Sem kvaliteta koje predstava ima, smatram da je veoma važno što je (nova) forma dokumentarnog pozorišta postavljena na veliku scenu tako značajnog teatra, što je okupljena takva umetnička ekipa.

Željko Jovanović

Nemam uvid u predstave su­bo­tičkog po­zorišta, nisam gledao ni švajcarskog „Barbela”. Moj favorit je predstava „Meta­mo­rfoze” JDP-a kao najkompletnije ostvarenje iz ovogodišnje selekcije nacionalne drame i pozorišta.

Povezane vesti: Aleksandar Popovski: Danas je „in“ sve što beše sramota

Nastavak na Blic...