Izvor: Glas javnosti, 10.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorište mora biti u svom vremenu
Osnivač čuvene trupe „KPGT“ i jedan od naših najboljih reditelja LJubiša Ristić, posle višegodišnje pauze, ponovo se vraća na pozorišnu scenu. Ali, zasada, još uvek ne na srpsku, već na susednu - crnogorsku. Naime, na ovogodišnjem festivalu Grad teatar Budva, ovaj umetnik, koji je režirao više od 80 predstava, od kojih su neke poput „Bube u uhu“, „Mise u A-molu“, „Sumnjivog lica“, „Oslobođenja Skoplja“... odavno sastavni deo najsvetlije istorije našeg teatra, postaviće >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << novi komad Nebojše Romčevića „Ogovaranje“, čija će premijera biti održana 10. avgusta.
- Predstava se radi u koprodukciji Grada teatra Budva i Narodnog pozorišta iz Sombora. Posle premijere na ruševinama polusrušene fabrike keramike u Buljaricama, imaćemo tri reprize, 11, 12. i 13. avgusta, a od jeseni, odnosno sa početkom nove sezone, „Ogovaranje“ će se igrati u Somboru - kaže LJubiša Ristić, ekskluzivno za Glas javnosti, uoči početka prve probe koja je održana juče.
- Poziv sam rado prihvatio, kao što prihvatam sve pozive koji mi se upute na ime mog nekog umetničkog interesa. Ideja je bila da se napravi predstava čiji bi centralni lik bio glumac Narodnog pozorišta iz Beograda sa početka 20. veka koji je u istoriji teatra ostao zapamćen pod imenom Bogoboj Rucović. On je rodom sa Crnogorskog primorja, jedno vreme se školovao u Beču, bežao od vojske i obreo se u Beogradu, gde se pridružio putujućoj glumačkoj družini... To je, otprilike, ta priča sa veoma malo podataka, oko koje je bilo angažovano nekoliko pisaca. Međutim, od nje ništa nije bilo dok cela stvar nije došla do Nebojše Romčevića, talentovanog i veoma inventivnog pisca - kaže Ristić. - Zaključili smo da je najbolje da to bude priča u kojoj nema glavnog junaka, koja bi se sastojala od ogovaranja, mitova i izmišljotina njegovih savremenika... Svi oni izmišljaju njegov život, biografiju i najneverovatnije detalje iz života jednog glumca. Tema komada je pozorište, život ljudi u njemu, pozorište u svom vremenu, stvaranje mitova... Duhovita priča sa nekih 30, 40 scena u najrazličitijim žanrovima u kojima svaka od njih govori o čoveku koga uopšte nema u komadu. Moja „paklena namera“ jeste da paralelno sa tom pričom konstruišemo njegov život u umetnosti. Bogoboj Rucović u najlepšim ulogama na svetu koje nikada nije odigrao. Čitava njegova trupa, kolege, savremenici, njegove žene, ljubavnice... svi oni sa njim igraju četiri Šekspirove tragedije u nikada odigranim prevodima Laze Kostića, a koje smo mi „ukrali“ iz mikrofilmova Matice srpske, otkriva Ristić, koji je poslednji komad režirao 1999. godine.
- „Ogovaranje“ će, na izvestan način, biti odgovor na dramu Hajnera Milera „Hamlet mašina“ i predstava o strašnom životu glumca i pozorišta izvan umetnosti, onog časa kada prestane čarolija, kad prestane san, dodaje Ristić.
