Izvor: Politika, 25.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorište je emocija
Glumica Jasna Đuričić najavljuje premijeru novog komada Milene Marković „Šuma blista” u Ateljeu 212
Usred gorkih sudbina ljudi sa margine, dramska spisateljica Milena Marković u najnovijem komadu „Šuma blista” opipava lepotu. U Ateljeu 212 ovu dramu koja počinje jedne večeri i završava se sledećeg jutra, postavlja slovenački reditelj Tomi Janežič. U predstavi postoji više paralelnih priča, u središtu je sudbina kafanske pevačice koju tumači Jasna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Đuričić koja kao da je predodređena da tumači likove Milene Marković. „Šuma blista” je ujedno prva premijera u novoj sezoni u Ateljeu 212. Najavljena je za 28. oktobar. U predstavi igraju i Boris Isaković, Vlastimir Đuza Stojiljković, Srđan Timarov, Nenad Ćirić...
– Ispada da sam u ovoj sezoni zadužena za neobične likove Milene Marković. Naša saradnja je počela na predstavi „Nahod Simeon”, kada sam upoznala i Milenu i Tomija. U međuvremenu sam u Novom Sadu imala premijeru njenog teksta „Brod za lutke”. Drama „Šuma blista” bavi se gorkim ljudskim sudbinama, svetom od koga obično okrećemo glavu. Ne želimo da nam takvi ljudi i slike iz njihovog života ostaju u pamćenju, ali i takve sudbine postoje u svakom delu naše zemlje. To je dno našeg društva gde se ti surovi odnosi ne razlikuju mnogo od našeg sveta. Samo su kod ljudi koji nisu na margini stvari lepše upakovane, ali mislim da je ta vrsta surovosti ista, kaže Jasna Đuričić.
Potrebno je, dodaje naša sagovornica, kao što je uvek slučaj sa dramskim likovima Milene Marković, da opet otvaram sopstveni mrak. Čini mi se da je najteže naterati sebe u mrak, ali gluma je stvar koja se vežba. Uvek je potrebno dovesti priču u vezu sa sobom. Svaku rolu koju tumačiš moraš da smestiš negde u sebi, da bi to uopšte imalo smisla, da bi publika poverovala u to što radiš.
Jasna Đuričić je završila Akademiju umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Pleše. Stalni član Srpskog narodnog pozorišta bila je do 1990. godine. Tokom bogate karijere ostvarila je zanimljive pozorišne uloge za koje je dobila brojna priznanja. Poslednjih godina radi kao samostalni umetnik, o čemu priča:
– To je uvek bila moja želja. Porasla sam u onoj državi kada su naši najbolji glumci bili slobodnjaci. Dobro se živelo, logično je da težite slobodi, samostalnosti. To sam mogla da uradim jer sam imala posla, inače je vrlo rizično. Gluma je moja unutarnja potreba. Put mi nije bio tako zacrtan. Bavila sam se muzikom i mislila da će to biti moj izbor. Nikada nisam imala specijalne želje, nemam ni sada. Odigrala sam mnogo različitih uloga, i to je nešto što sam usvojila u školi, od profesora Branka Pleše: da ne dopustiš da te stavljaju u fahove, da te odrede, tipiziraju, da kažu ona je samo za komediju, dramu... To sada prenosim svojim studentima.
Jasna Đuričić je profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Živi na relaciji Novi Sad–Beograd. Svom poslu je apsolutno posvećena, jer samo tako, kako kaže, može da se postigne uspeh.
– Svoje studente savetujem da uvek traže najviše od sebe, da budu strpljivi, da znaju da se ništa ne dešava preko noći, da budu istrajni na svom putu jer je potrebno mnogo strpljenja da bi radili ovaj posao, jer barataš isključivo sobom. Prenosim im savete profesora Pleše koji nam je govorio: „Ti se ne pripremaš za jednu ulogu, ti se pripremaš za maratonski posao, napornu trku, jer glumci igraju i sa 70, 80 godina”. Gluma me ispunjava apsolutno. To je moj život. Mislim da je bez toga teško raditi. Evo, Tomi Janežič najavljuje da se povlači... I to je razumljivo. Tomi je od ljudi koji duboko ulazi u stvar kada to radi, a to košta. Jednostavno, potroši se čovek, premori se, i sama osetim te momente. Tada pomislim da bi trebalo da napravim pauzu. Mi baratamo sami sa sobom, moj instrument je moje telo, moja duša. I violinista vežba pet sati pa odloži violinu, a gluma i dalje živi sa vama, i kada radite, i dok spavate. Kada posao radite površno, onda nije tako. To se i oseti. Vi dolazite u pozorište da dobijete emociju. Nije nikakva mistifikacija biti glumac. Svaki posao zahteva celog čoveka, zaključuje Jasna Đuričić.
B. Trebješanin
[objavljeno: 26/10/2008]
