Izvor: Akter, 01.Apr.2015, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorišta bez kadrova
Pozorišta ne raspolažu dovoljnim kadrovskim kapacitetima za održavanje redovnog repertoara, a kamoli za realizaciju novih premijera
Upravnici pozorišta u Srbiji ocenili su da je zapanjujuće da zakoni pozorištima i drugim ustanovama kulture kao korisnicima javnih sredstava ograničavaju mogućnost angažovanja saradnika u broju većem od 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih i da to neminovno vodi ka potpunom paralisanju njihovog rada.
Upravnici pozorišta održali >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << su sastanak juče u Ateleljeu 212 na kome su analizirali probleme nastale u funkcionisanju pozorišta usled primene važećeg Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i uredbi kojima se uređuje postupak za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje.
Zaključke sa sastanka, prosledilo je danas u saopštenju Udruženje dramskih umetnika Srbije čiji je predsednik Voja Brajović.
"U ovom trenutku u kulturi Srbije - kao posledica restriktivne politike zapošljavanja kojoj smo izloženi tokom poslednjih deset godina, a kojom je broj zaposlenih u svim
pozorištima Republike Srbije bitno smanjen (u Beogradu čak za 30-40 odsto) - uposleno je manje od 10.000 ljudi, dok pozorišnih delatnika ima samo oko 3.500. Zato pozorišta ne raspolažu dovoljnim kadrovskim kapacitetima za održavanje redovnog repertoara, a kamoli za realizaciju novih premijera.
Zapanjujuće je da zakonska regulativa kojom se pozorištima i drugim ustanovama kulture kao korisnicima javnih sredstava ograničava mogućnost angažovanja saradnika u broju većem od 10% od ukupnog broja zaposlenih, apsolutno ne uzima u obzir specifičnosti pozorišne delatnosti i dodatno dovodi do niza problema u funkcionisanju ovih ustanova, koji neminovno vode ka potpunom paralisanju njihovog rada.
Ne samo da se time zapostavljaju najviše vrednosti našeg jezika i kulturne baštine, ali i jezika naroda i narodnosti koji su deo ove države, nego se istovremeno i uspostavlja sumnjiv sistem vrednosti isključivo zasnovan na estradizaciji i komercijalizaciji, čime biva ukinuto autentično savremeno stvaralaštvo koje bi moglo postati deo nacionalne kulturne i umetničke baštine, ističe se u zaključcima.
Upravnici pozorišta skrenuli su pažnju da psurdnost primene spornih propisa ogleda se i u činjenici da većina pozorišta, u odnosu na broj svojih stalno zaposlenih, može da angažuje maksimalno od 1 do 9 saradnika. Uključujući velike teatarske ustanove sa više umetničkih jedinica (Drama, Opera i Balet) praktično svi zajedno mogu da ukinu svoje repertoare.
Apsurdnost primene spornih propisa je i u tome što su oni u suprotnosti sa jednom od osnovnih odlika procesa rada u pozorištima, a koji podrazumeva neophodnost angažovanja mnogobrojnih umetnika i saradnika, u periodu koji često, da bi planirani repertoar mogao biti realizovan, mora biti duži od propisana četiri meseca, zaključeno je.
Upravnici pozorišta u Srbiji i Udruženje dramskih umetnika Srbije apeluju na zakonodavca i nadležne organe da napokon uvaže sve specifičnosti pozorišne delatnosti i delatnosti drugih ustanova kulture i izuzmu ih iz primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu kao što član 6. tog zakona utvrđuje izuzeće iz člana 1. istog zakona za visokoškolske ustanove, naučnoistraživačke organizacije, Agenciju za borbu protiv korupcije, Republičku radio difuznu agenciju, službe Narodne skupštine.
Oni su zaključili da je to neophodno kako njihov dalji opstanak ne bi bio doveden u pitanje, a što bi moglo da ima nesagledive i dalekosežne posledice za budućnost kulture i kulturne baštine ove zemlje", navodi se u saopštenju.
