Izvor: Blic, 13.Sep.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorišni susret umetnosti i stvarnosti
Predstojeći 44. Bitef, koji se na beogradskim scenama odvija od 15. do 25. septembra, u glavnom programu obuhvata deset predstava; osam iz sedam stranih zemalja i dve iz Srbije. O ovogodišnjem prestižnom festivalu i očekivanjima od njega za „Blic“ govore Anja Suša, koselektor Bitefa, Ivan Medenica, pozorišni kritičar, i Jelena Kajgo, direktor Bitef teatra.
Upućeni ističu da su neke od karakteristika ovogodišnjeg Bitefa da nema slogan, da se sve predstave na programu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na svoj način bave temama koje tište savremenog čoveka, da je okupio značajne savremene teatarske stvaraoce...
Po rečima Anje Suše, 44. Bitef nam donosi mnoštvo novih tema i novih pogleda na stare teme. „Donosi nam niz sjajnih predstava iz aktuelne internacionalne pozorišne produkcije. Izostanak slogana je naš pokušaj doprinosa antimarketinškim i antimerkantilnim umetničkim strategijama i svojevrstan izazov potrošačkoj civilizaciji, naviknutoj na fraze i slogane koji umnogome sputavaju i pojednostavljuju pogled na svet i život. Osim toga, to je pokušaj uspostavljanja direktne, pa i vrlo lične komunikacije pozorišta i njegove publike - bez posrednika", kaže koselektor Bitefa.
Za Ivana Medenicu Bitef je i ove godine događaj od koga najviše očekuje u celoj pozorišnoj sezoni."Ovoga puta očekujem i plodonosnu, korisnu debatu o tome zašto festival nema podnaslov („no logo", kako su ga duhovito krstili sami selektori), odnosno šire preispitivanje kako da se Bitef koncepcijski pozicionira u novim umetničkim i društvenim uslovima", veli ugledni pozorišni kritičar.
Jelena Kajgo ističe da će 44. Bitef pružiti uvid u rad vrhunskih pozorišnih autora poput Lauersa, Ježine, Goša... „Ovogodišnji festival ima vrlo živ i bogat prateći program; na prvom mestu velika tribina povodom Čehovljevog jubileja, koja će okupiti relevantne pozorišne stvaraoce - kako reditelje koji su radili uspešne postavke Čehova, poput Dejana Mijača ili Tomija Janežića, tako i značajne teatrologe - poput Žorža Banua i Elene Kovalskaje. Novina su i tematski susreti; posle svake predstave, umesto dosadašnjih okruglih stolova, sada će se govoriti o temi kojom se predstava bavi u širem smislu, gde će se autorima pridružiti zanimljivi gosti, eksperti iz raznih oblasti kulture i umetnosti.
Svakako treba pomenuti i panel diskusiju No logo - Nove festivalske politike - koja se bavi marketinškim aspektima organizacije festivala u dvadeset prvom veku, čime se Bitef pozicionira kao živ, dinamičan festival koji prati umetničke impulse i društvene tokove, ne samo na izvođačkom već i na teorijskom nivou. „Od Bitefa očekujem živ i konstruktivan dijalog između umetnika, publike i kulturne javnosti i svojevrsno dublje preispitivanje odnosa umetnosti i stvarnosti", zaključuje direktorka Bitef teatra.
Ne propustiti
Interesantno, sva tri "Blicova" sagovornika, nezavisno jedan od drugoga, nevoljno su odabirala samo tri predstave, ukazujući na to da ih treba videti sve ili bar većinu i sve troje su izabrali iste naslove. To su "Izabelina soba", "Ujka Vanja" i "T.e.o.r.e.m.a", s tim što je Medenica predložio obe Lauersove predstave, s čijim se radom naša publika sreće prvi put, a to je, uz "Izabelinu sobu", i "Kuća jelena".
Ukratko o predstavama na ovogodišnjem repertoaru bitefa
„Izabelina soba" (Jan Lauers i „Nidkompani", Brisel, Belgija) odmah nakon premijere dobila je epitet kultne predstava evropskog pozorišta 21. veka kao prva u trilogiji belgijskog reditelja Jana Lauresa. Slavna belgijska glumica Vivijan de Mojnk igra antropologa, ženu koja, baveći se umetničkim predmeta iz Afrike i sa Bliskog istoka, preispituje današnji odnos prema istoriji i drugačijim svetovima.
Predstava „Frankenštajn projekt" (Kornel Mundruco/Ivet Biro Budimpešta, Mađarska) pruža izmenjenu sliku o klasičnom monstrumu iz romana Meri Šeli (1818). On više nije tvorevina ludog naučnika, već porodice i društva.
„Kuća jelena" (Jan Lauers i „Nidkompani", Brisel, Belgija) je treći deo dramske trilogije Jana Lauresa inspirisane pogibijom ratnog izveštača Kerema, brata Tijen Loton, članice „Nidkompanije", u ratnim sukobima na Kosovu. Predstavu karakteriše emocija umetnika pred nemogućnošću da utiču na tokove istorije i njena tragična zbivanja.
„Tužni tropi" (Kompanija „Virđilio Sijeni", Firenca, Italija) je predstava inspirisana „Tužnim tropima" Kloda Levija Štrosa, u kojoj autor doživljaj izvornih kultura, tzv. primitivnih naroda, prevodi u znakove svoje tanane umetnosti.
Predstavu „Ujka Vanja" (Jirgen Goš, „Dojče teatar", Berlin, Nemačka) prate epiteti „vanredna", „neverovatna", a testamentarno je tumačenje Čehovljeve drame velikog nemačkog reditelja Jirgena Goša, koji je preminuo ove godine. Bitefova publika ga pamti po „Magbetu" prikazanom na 41. Bitefu (2007).
„Ko bi hteo mamu kao moju" (Dalija Aćin, STANICA servis za savremeni ples i Malo pozorište „Duško Radović") je pozorišno autobiografsko delo autorke bazirano na originalnim snimcima njene petogodišnje ćerke.
Predstava „T.e.o.r.e.m.a" ( Gžegož Jažina TR Varšava, Poljska) inspirisana je istoimenim Pazolinijevim filmom. Poznati poljski reditelj G. Jažina, čiju predstavu „Proslava" je publika 36. Bitefa videla pre osam godina, neobičnu pazolinijevsku temu pretvorio je u pozorište retke lepote i začudnosti, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
„Spomenik G2" (Dušan Jovanović, Janez Janša, Maska i „Mestno gledališče ljubljansko", Ljubljana, Slovenija) je rekonstrukcija predstave „Spomenika G" iz 1972. godine, koja je učestvovala na Bitefu i dobila specijalnu nagradu zvaničnog žirija.
U predstavi „Bahantkinje" (Stafan Valdemar Holm, Narodno pozorište, Beograd, Srbija) smena komičnih i zabavnih delova postoji upravo da bi tragediju na kraju učinili još strašnijom.
„Tri sestre" ( Jurij Pogrebničko, Moskovski teatar OKOLO kraj kuće Stanislavskog, Rusija) još su jedno novo, uzbudljivo viđenje dramskog klasika A. P. Čehova, a reditelj Pogrebničko je davno zaslužio da ga upozna publika Bitefa.
