Izvor: Politika, 04.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorišna mladost
Festival će ponuditi sintezu svega onoga što je rađeno u protekle četiri decenije
Ovogodišnji 40. Bitef biće održan od 15. do 30. septembra pod sloganom "Pozorišna avantura 1967–2006". Festival će ponuditi sintezu svega onoga što je rađeno u protekle četiri decenije, sve osnovne tendencije od ritualnih plesnih formi do klasike na nov način, predstaviće umetnike sa svih kontinenata, a predviđen je i veliki broj pratećih programa i manifestacija. Među njima i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "Šoukejs" revija domaćih pozorišnih produkcija za koju vlada posebno interesovanje inostranih gostiju.
Jovan Ćirilov, selektor i umetnički direktor Bitefa u saradnji sa koselektorkom Anjom Sušom u zvaničnu selekciju uvrstio je 17 predstava u izvođenju pozorišnih trupa iz Srbije, Kanade, Nemačke, Indonezije, Rusije, Švajcarske, Španije, Mađarske, Makedonije, Hrvatske, Slovenije i drugih zemalja.
Koje su po Vama osnovne odlike ovogodišnje selekcije?
– Pokušali smo da napravimo neku vrstu sinteze osnovnih tokova Bitefa tokom četiri decenije njegovog postojanja. Jedna od tendencija je pokušaj da Bitef ne bude samo evropski, a to znači da bude svetski. Zato su na razne načine zastupljeni svi kontinenti: Severnoamerički kontinent, već na samom otvaranju zastupa, ne SAD, već Kanada sa izvrsnom Mari Šujinar, jednom od najvećih koreografkinja današnjice, Južnu Ameriku veoma dobro reprezentuju dva reditelja – Konstanca Makras sa nemačkom predstavom, a pisac, koji je ujedno i reditelj svoga komada, Rodriges Garsija sa španskim ansamblom. Afriku zastupaju dvojica sjajnih afričkih glumaca i komad južnoafričkog pisca Atola Fjugarta "Sizve Banzi je mrtav", koji je sa svojim komadom bio na 8. Bitefu 1974. godine, u Brukovoj režiji. Aziju predstavlja ruska predstava iz dalekog Sibira i klasično balinesko pozorište "Suština cveta".
A šta je sa još jednom suštinskom tradicijom Bitefa da bude netradicionalan i uvek nov?
– Naravno da to zavisi od svetske žetve, ali i od toga da to novo prepoznamo mi selektori, a onda publika i njen organski deo, kritika. Može da se desi i dešavalo se da je Bitef prepoznao to novo, a deo kritike tek posle nas čak nekoliko godina. Vrednost Living teatra i Grotovskog, na primer, primećena je tek naknadno, čak posle jedne decenije. Ove godine to novo mogla bi, na primer, biti nemačka predstava koja je neobična mešavina plesnog i dramskog teatra izrazitog ideološkog naboja, zatim do sada neviđeni talas neonaturalizma pun živovernih pojedinosti, Šilingov "Galeb" koji doleće iz Pešte, predstava "Kargo Sofija" (da li je to uopšte predstava?) u kamionu sa kamiondžijama naturščicima mladog Štefana Kegija, kao i žestina Rodrigesa Garsije u "Klovnu iz Makdonaldsa", ili potpuno novi tretman pozorišta na otvorenom, inspirisana nobelovcem Kucijem holandske trupe na Adi Huji. U svakom slučaju, na 40. Bitefu ima mnogo toga što odiše novim, a što je i visokih pozorišnih vrednosti, koje su ponekada na Bitefu bile rečene nesavršenom formom. Možda će velika novost za svet biti baš naša predstava "Cirkus istorija" Sonje Vukićević, koja će doživeti premijeru na Bitefu u "Posejdonu" na Starom sajmištu. Mislim da podnaslov ovogodišnjeg Bitefa "Pozorišna avantura 1967–2006" tačno odražava suštinu Bitefovog četrdesetogodišnjeg života.
Ove godine sarađujete sa još jednom beogradskom manifestacijom Bemusom. Kako se to dogodilo?
– Sa svakom novom sezonom Bemus je postajao sve bliži estetski Bitefu u traganju za novim na svom terenu. Naročito od kako je selektor i umetnički direktorka Ivana Stefanović. Zajedničkim snagama dovodimo prvi put u Beograd sjajni ansambl Morisa Bežara sa njegovom velikom predstavom "Balet za život", kojom će se u velikom stilu završiti Bitef, a početi Bemus. Tokom Bitefa imamo još jednu zajedničku predstavu, ali tako, dozvolite da se našalim, da je Jozef Nađ kao igrač naš, a Vladimir Tarasov, kao muzičar perkusionist, Bemusov. Ne zna se ko je bolji. Već razgovaramo o zanimljivoj ideji jedne zajedničke, ali ovog puta naše beogradske produkcije.
Od ove godine Bitef će ponovo imati i dva selektora ?
– Skrećem pažnju da je Bitef imao prve dvadeset dve sezone dvoje selektora: Miru Trailović i mene. Mi smo se dopunjavali, korigovali, podsticali i podržavali u traganju za novim. Isti je slučaj od samog početka i sa Anjom Sušom. Ideja da ponovo postoje dva selektora je grada osnivača, a izbor ličnosti je moj. Mislim da je bitno da smo oboje zakleti tragaoci za novim, a da će razlika u godinama, rodu, profesiji (ja sam pisac, a Anja je reditelj) doneti osveženje potrebno svemu što za naše pojmove tako dugo traje. U slučaju Bitefa Savet koji sada imamo, sa veoma angažovanom Vidom Ognjenović na njegovom čelu, doneće dobre savete, a kad je potrebno i stvaralački korektiv našem izboru. Jednom reči, sve to zajedno je zalog za lepu, uvek svežu budućnost Bitefa, koji je svojom potragom "večna pozorišna mladost sveta".
---------------------------------------------------
Težak rastanak
Koji period Vam je bio najteži za ovih 40 godina?
– Prvih godina je bilo teško. Nije bilo lako izdržati toliku navalu agresivnog konzervativizma, ali je bilo izazovno. Teško je bilo rastati se od radne, pametne i inspirativne Mire Trailović, povrh svega još i prijatelja. Teška je bila i poslednja decenija 20. veka, kontaproduktivna za Bitef iznutra, a strašna uz bombe, embargo i dileme da li je to vreme, taj režim i taj svet za festivale. A da je tada prekinut, možda ga danas ne bi ni bilo.
Borka Trebješanin
[objavljeno: 04.09.2006.]
