Izvor: Blic, 23.Sep.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorišna laboratorija
Monografija „Bitef: pozorište, festival, život“ Natalije Vagapove, promovisana juče u „Ateljeu 212“, na 720 strana uz obilje fotografija i u lepoj opremi, donosi svojevrsnu hronologiju tog prestižnog festivala od njegovog osnivanja do 2008. godine.
Jovan Ćirilov je na jučerašnjem predstavljanju monografije, između ostalog, istakao da je Natalija Vagapova videla ogroman broj Bitefovih predstava, bila u žiriju kao i da je jedan od najboljih ruskih prevodilaca slovenske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << književnosti.
Ruska teatrološkinja pišući u monografiji o predstavama izvođenim na Bitefima, koje na nepretenciozan a upečatljiv način povezuje sa kontekstom, društvenim okolnostima u kojima su se festivali odvijali, piše i o tome kako je taj festival, koji je ponikao 1967, ubrzo prerastao okvire obične smotre novih predstava. Postao je laboratorija savremene režije, katedra i diskusioni klub ne samo teatarskih praktičara iz raznih zemalja, već i kritičara, pozorišnih pedagoga, studenata i obične publike. Studija Natalije Vagapove zapravo je prva napisana istorija Bitefa.
Autorka prikazuje i kulturološki i društveni aspekt Bitefa. Njena stremljenja da odrazi svu raznolikost Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala ogleda se i u strukturi knjige koja se sastoji iz pet poglavlja. U prvom „Režija promenljive stvarnosti" reč je o rađanju same ideje festivala i njegovih prvih petnaest godina. Drugo poglavlje, „Festival političke jeresi" (1987-1990) posebnu pažnju posvećuje ulozi koju je Bitef odigrao u oblikovanju liberalne kritičke misli u zemljama srednje i jugoistočne Evrope. Treći deo koji obuhvata period od 1991. do 1996. „Politika plus postmodernizam" posvećen je novom periodu istorije evropske kulture - godinama posle pada Berlinskog zida koje su, kako Vagapova ističe, „za oblast zapadnog Balkana postale vreme teških iskušenja" i u kojima je pre svega bilo važno „očuvanje same ideje Bitefa u složenim uslovima i o novim tekovinama pozorišne umetnosti koje je odrazio festival (") o eksperimentima postmodernizma i postavangarde s klasičnom dramskom književnošću".
Razdoblje od 1997. do 2000. nazvano je „devedesete" i u njemu se na izvestan način produžava priča o tegobnom životu festivala u uslovima istorijskog potresa poslednje decenije XX veka. „To što Bitef tih godina nije prestajao sa radom, postalo je jedan od faktora povratka srpske kulture, kao i samog imena Srbije, na mapu Evrope." U petom poglavlju „Bitef u XXI veku" u stilu kratkih izveštaja autorka prikazuje sedam izdanja Bitefa sa posebnim akcentom na predstavama reditelja i naglašava da je Bitef jedinstven organizam u čijoj strukturi počiva energija trajnog stvaralačkog života i sposobnosti samoobnavljanja.
Kratka biografija
Natalija Mihajlovna Vagapova rođena je u Moskvi 1934. Na Filološki fakultet Moskovskog državnog univerziteta i upisala se 1951. a srpski jezik učila kod Ilje Iljiča Tolstoja, unuka Lava Nikolajeviča Tolstoja i autora najboljeg srpskohrvatsko-ruskog rečnika. Od sredine sedamdesetih godina, Vagapova je stalni posetilac Bitefa i učesnik u raspravama prilikom susreta sa stvaraocima. Kao rezultat njenih redovnih poseta Beogradu u ediciji Instituta u Moskvi, objavila je knjigu „Bitef: teatar i festival", koja je predstavljena publici 33. Bitefa 1999.
