Izvor: Politika, 26.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozitivna energija
Političkih nevolja je sve više i većina radova, na neki način, odražava aktuelna zbivanja
U petak, 29. septembra zvanično se otvara 47. oktobarski salon pod nazivom "Umetnost, život i pometnja". Selekcija je poverena Reneu Bloku, kustosu iz Nemačke, uz saradnju Barbare Hajnrih i asistenciju Aleksandre Estele Bjelice. Četiri dana uoči otvaranja, atmosfera u Kulturnom centru Beograda, koji je organizator manifestacije, više je nego uzavrela. Kao i obično, sve stiže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u poslednji čas, mada je Rene Blok već desetak dana u Beogradu gde intenzivno radi na postavljanju radova u čak 15 izložbenih prostora!
Oktobarski salon će i ove godine, po treći put, biti međunarodna izložba, uz učešće više od stotinu umetnika sa svih kontinenata. Rene Blok (1942) dugogodišnji je direktor muzeja Fridericijanum u nemačkom gradu Kaselu, poznatom po čuvenoj međunarodnoj izložbi "Dokumenta". U svojoj 22. godini Blok je osnovao galeriju u kojoj su izlagali tada mladi, još neafirmisani, a danas nadaleko čuveni umetnici kao Gerhard Rihter, Sigmar Polke, Volf Fostel, Jozef Bojs, Nam Džun Pajk i međunarodna grupa Fluksus. Organizovao je brojne izložbe na relaciji Berlin–Njujork, od kojih je posebno značajno prvo predstavljanje Jozefa Bojsa u Njujorku. Bio je direktor Bijenala u Sidneju Istanbulu, Koreji...
● Koji je bio osnovni kriterijum prilikom izbora izlagačkih prostora u Beogradu?
– To pre svega zavisi od toga šta grad nudi. Moram priznati da je za mene veoma interesantan deo posla da u raznim gradovima sveta pronalazim zanimljiva mesta u kojima umetnički rad može biti izložen. Ovogodišnji Salon odvijaće se u 15 različitih prostora. Nije bilo lako kontrolisati ih, ali svaki od njih, uključujući i oficijelne galerije i muzeje, kao i one koji to nisu, ima specifičan karakter i prilikom izbora prostora vodili smo računa o tome kako se pojedina umetnička dela uklapaju u taj prostor. Bitno je i da samo umetničko delo podvuče karakter tog izlagačkog prostora. U Muzeju "25 maj" biće klasična postavka. Slike i skulpture, dok će u alternativnijim prostorima kao što je na primer magacin Nolita biti video-radovi.
● Na pozivnici je štampan rad Roia Vare na kojoj je tabla koja označava smer za umetnost postavljena u suprotnom smeru od one koja upućuje na život. Da li je i to nekakva pometnja?
– To jeste u vezi sa konfuzijom. Kada sam bio u Finskoj, sreo sam umetnika Roia Varu i on mi je pokazao deo performansa iz kojeg je zapravo izvučena ova fotografija za pozivnicu. Rad se zove "Umetnikova dilema" i nastao je 1997. godine. Kada govorimo o umetnosti i životu, intencija o povezanosti postoji još od 60-ih godina prošlog veka, kada se umetnička realnost vezivala za život. Svakodnevni predmeti kao što su đubre, reklame, nađene stvari našli su svoje mesto u umetnosti. To je vodilo ka rušenju tradicionalnih žanrova. Upotreba prirodnih i odbačenih materijala i objekata iz svakodnevnog života i njihovo ponovno skupljanje u stvarnom prostoru, doveli su do radikalizacije pitanja gde umetnost prestaje da bude umetnost i počinje da biva život.
● Koliko se u radovima na Salonu oseća uticaj političkih i socijalnih prilika u današnjem svetu?
– Konfuzija u današnjem svetu je sve veća. Političkih nevolja je sve više i većina radova na neki način odražava aktuelna zbivanja. Umetnici su politički svesna bića, tako da je uključivanje takvih aspekata u umetnički rad sasvim logično. Kada je reč o radovima srpskih umetnika, ne mogu reći da oni više od drugih reflektuju političke i socijalne probleme, budući da se to, kao što kažete, možda očekuje zbog višegodišnje nestabilne situacije u vašoj zemlji.
● Na Oktobarskom salonu naći će se značajan broj umetnika iz Skandinavije. Vi ćete sledeće godine biti i kustos skandinavskog paviljona na Bijenalu u Veneciji. Da li izbor skandinavskih autora može da se shvati kao neka vrsta njihove promocije?
– Vi znate da sam se ja dosta bavio Balkanom u smislu umetničkih tema, izložbi, upoznavanja i predstavljanja umetnika, jer je odnosu na umetnost centralne Evrope, područje Balkana dugo bilo periferija. Ista je situacija i sa Skandinavijom, gde sam radio sličnu stvar pre toga. Tamošnja umetnost se takođe doživljava kao periferna u odnosu na centralnoevropsku. Zato su me te zemlje zainteresovale kao kustosa, da istražim kakvi umetnici tamo postoje i šta rade. U tom smislu je zanimljivo da se radovi "severne periferije" prikažu u Srbiji. Danas je ta "periferija" veoma prisutna na međunarodnim izložbama. Na primer, na izložbi "Dokumenta" u Kaselu, ranije ste samo mogli da sretnete umetnike iz centralne Evrope i Amerike, a danas dominiraju autori iz jugoistočne Evrope.
● Oktobarski salon biće u novembru predstavljen i u Kaselu. Šta će to značiti za Beograd, pa i za Kasel
– Biće predstavljen deo izložbe, u jednom prostoru. Ne mogu da kažem šta će to značiti samim gradovima, ali za mene kao kustosa je važno kakve ću nove informacije preneti tim mestima. Takođe mi je važna činjenica da će se umetnici iz Srbije predstaviti u Kaselu. To će biti mnogo manja selekcija i uključivaće samo video-radove. Biće to moja poslednja izložba u Kaselu jer posle osam godina na čelu muzeja Fridericijanum postajem slobodan kustos.
● Godinama unazad dolazite u Beograd i Srbiju i kažete da ima mnogo pozitivne energije. Kako je prepoznajete?
– Kad dolazite s vremena na vreme, zaista možete da uočite promene , energiju na ulici, u životu grada. I na polju umetnosti je tako. Kada sam prvi put došao ovde, pre 20 godina, upoznao sam divne umetnike ali oni su radili na tradicionalan, konvencionalan način, izuzev njih nekoliko. Situacija se danas znatno promenila dolaskom novih, mladih generacija.
Marija Đorđević
[objavljeno: 26.09.2006.]
