Izvor: Blic, 09.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poželjan smer
Poželjan smer
Svuda u svetu, ulice su dosadne. Uglancane i picnute, kao da ih triput dnevno asfaltiraju. Kad voziš ili hodaš, imaš dobre šanse da zadremaš i da ugroziš saobraćaj. A u Wiesbadenu - milina. Svaka Štrase, u pačvork stilu. Zakrpa do zakrpe. I što je najlepše, sve se razlikuju. I po boji i po strukturi. Od svetlo, do tamnosive, sa blagim primesama drugih boja, koje su se zatekle na lopati onog ko je Štrase krpio. A tek, strukture! Jedna na prugice, druga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na rupice, treća na kvadratiće…Opet u zavisnosti od alatke kojom je glancao na brzaka, da ga neki vozač ne počešlja. Ima tu i ovećih rupa, posle kojih (kompozicijski), slede brežuljci. I sad, kad voziš ili hodaš. ne da nema šanse da zaspiš, nego još (ako ne razrogačiš oči), može svašta (uzbudljivo) da ti se desi. Ako si u autu - da odvališ točak, da zgužvaš radkapnu, da ostaneš bez držača za auspuh…Što ti je veliki stimulans da kupiš novi i batališ taj, koji gledaš godinama. Ako si dama, pa ideš pešaka i to u štiklicama, prvo moraš da usitniš po onim kockicama, gde uz najbolju koncentraciju, ostaneš bez flekica. Ali božemoj, svaka Štrase ima obućara. Kad naidješ ne rupu, već je zanimljivije, jer ti flekice, ič ne trebaju. Tu je na redu tvoja štikla. Odvališ je, ali ti zauzvrat ostane - noga. Jebeš cipele… i njih možeš da kupiš, što je sa nogom malo teže. A kad naidješ na neočekivani brežuljak, imaš sve šanse da ostaneš i bez tih dosadnih nogu (koje gledaš od rodjenja) i bez ruku (koje ti ničemu ne služe, jer si bez posla). A oni zamišljeni, što usput rešavaju svoje muke - lete pravo naglavačke. Ili u prevodu na srpski – ostaju bez tintare. Što malo otežava posao. Ne vama, jer glava ne može više nikad da vas zaboli. Već onima koji treba da vas pokupe sa ulice i da vas odvedu kući. A ne znaju gde vam je gajba.
