Izvor: Politika, 19.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozdrav velikoj cipeli
Zlatno doba fotografije je prošlo, kaže Milanka Todić, dobitnica nagrade "Lazar Trifunović"
Milanka Todić, istoričarka umetnosti, ovogodišnja je dobitnica nagrade "Lazar Trifunović". Ovo prestižno priznanje dobila je za knjigu "Fotografija i propaganda, 1945–1958" (JU Književna zadruga Banjaluka i Helikon, Pančevo), kao i za tekst "Nikola Vučo u zemlji Andaluzijskog psa" objavljen u Zborniku Katedre za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Milanka Todić je doktorirala na temu "Istorija srpske fotografije 1839–1940" u vreme kada se fotografija nije proučavala ni na nivou osnovnih studija, a još manje doktorata.
U knjizi "Fotografija i propaganda, 1945–1958", koja ima svoje digitalno izdanje, Milanka Todić razmatra ulogu fotografije u vreme agitpropa u našoj zemlji, za koje kaže da je bio najfotogeničniji period u odnosu na sve prethodne.
– U početku sam imala ideju da napravim pregled šta se dešavalo u fotografiji posle Drugog svetskog rata. Pokazalo se da je taj segment poslednjih 50 godina 20. veka ne samo obeležen fotografijom, nego se ispostavilo da fotografija pripada našem načinu života. Nemate danas nijednu oblast života koja nije dokumentovana fotografijom. Od rođenja deteta, do objavljivanja umrlice, stalno imate posla s fotografijom. Kada je reč o periodu komunizma u našoj zemlji, činilo mi se da su vrlo zanimljive masovne svečanosti, masovni spektakl i to u najznačajnijim godinama komunističkog režima, 1945–1958 – kaže Milanka Todić i dodaje:
– Rekla sam da je to najfotogeničniji period, jer je fotografija posle rata dobila status medija kojim se proizvodi ne samo slika o društvu, nego i kolektivna svest. Još više od fotografije bio je to film, ali je fotografija bila mnogo pristupačnija za obične ljude. Pogledajte tu mrežu foto-klubova! U svakoj opštini smo imali foto-klub, jer glavni cilj je bio da se kanališe proizvodnja slika, a preko njih i ideološke poruke. Danas živimo u eri slika. Valter Benjamin je to predvideo još 30-ih godina prošlog veka, kada prestaje dominacija reči, a vizuelni medij preuzima vođstvo. On je tada rekao da nepismen čovek budućnosti neće biti onaj ko ne zna da čita i da piše, nego onaj ko ne razume sliku – objašnjava Milanka Todić.
U knjizi "Fotografija i propaganda" period posleratnih godina ilustrovan je mnoštvom fotografija koje su tada nastajale. Na mnogim primerima moguće je otkriti sav apsurd propagande, naročito na masovnim spektaklima i paradama. Tako je masa pozdravljala džinovski telefon na kome je pisalo da će petogodišnjim planom broj telefonskih linija biti povećan za 111 odsto! Zabeleženo je i klicanje gigantskoj cipeli koja se kreće kroz špalir okupljenih građana, kao najava da će u nadolazećim, srećnim vremenima svi imati cipele!
Naša sagovornica ističe da su fotografije nastale od 1945. do 1958. godine najlepše fotografije koje se mogu porediti sa fotografijama iz 20-ih i 30-ih godina. To su, po njenim rečima, fotografije koje poštuju sve standarde vizuelnog jezika – odnose svetlo-tamno, probleme kompozicije... U tom smislu su i avangardne, imaju smele rakurse, poznaju vizuelne efekte koji proističu iz krupnog kadra, poznaju izvanrednu montažu...
– To je jezik moderne, vrhunski jezik koji prenosi ideološku poruku koja je u skladu sa revolucionarnom i utopističkom idejom jednog pravednog i savršenog društva – objašnjava Milanka Todić i ističe da je fotografija danas ipak prošlost.
– Zlatno doba fotografije je prošlo. Ona je bila analogan medij. Beležila je reference iz sveta činjenica i prenosila ih u medij slike. Tu je ona bila uspešna i, evo, na primerima iz ove knjige, vidimo da je konstruisala identitet jednog vremena, jednog naroda. Ali fotografija kakvu mi danas poznajemo više nije fotografija, jer ne podrazumeva iste principe medija fotografije iz vremena kada je otkrivena 1839. godine. Fotografija je imala masovnost. Digitalna slika nema negativ, nije analogan medij. Ako želite digitalnu fotografiju danas, vi pomoću Interneta možete štošta da postignete. Digitalna slika dozvoljava novu produkciju stvarnosti i zato je važno da ljudi sačuvaju svoje fotografije kao artefakte prošlosti. Fotografija je završila svoju istorijsku misiju. Sada nam ostaje da stariji medij prevedemo u novi, digitalni medij, koji će možda živeti narednih 100 godina, što znači da ga moramo proučavati nekim drugim parametrima – ističe Milanka Todić.
Marija Đorđević
[objavljeno: 19.02.2007.]
.jpg)
