Izvor: Politika, 28.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Požaru izmaklo, čekić dokrajčio
Zašto se uklanjaju ostaci fresaka koje su mogle da se rekonstruišu
NIŠ – Ovih dana počelo je oslikavanje Sabornog hrama u Nišu koji je obnovljen nakon požara 2001. godine. Međutim, na iznenađenje stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, počelo je uklanjanje ostataka fresaka koje su, po njihovoj proceni, mogle da se obnove i sačuvaju. U Niškoj eparhiji smatraju da je bolje da se zidovi očiste i ponovo oslikaju.
U požaru 12. oktobra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2001. godine potpuno je izgoreo ikonostas koji je pod zaštitu države stavljen još 1949. godine, kao i najveći deo samog hrama koji je za kulturno dobro proglašen 1986. godine. U svakoj nesreći ima i sreće, pa je deo zidova ostao, a na njima i delovi fresaka koje su slikali naši najbolji majstori tokom Drugog svetskog rata.
– U postupku radova na kulturnom dobru, bez obzira ko je njegov vlasnik, prvi korak je da se pribave uslovi zaštite, da se na bazi tih uslova uradi projektna dokumentacija, da je overe stručne službe zaštite i da se tek onda izvode radovi, naravno, pod nadzorom te službe, kaže Mile Veljković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu.
Pre nekoliko dana počelo je oslikavanje bez ovih elemenata koji su zakonski regulisani, dakle, bez projektne dokumentacije.
– Za ostatke fresko-slikarstva strepeli smo dok hram nije bio pokriven, a kad je stavljen pod krov odahnuli smo. Trebalo je samo da se počne sa idealnom rekonstrukcijom, za šta, hvala bogu, imamo kadrova i znanja, a u celokupnoj obnovi hrama, to bi bio zanemarljiv finansijski izdatak. Međutim, došlo je do toga da ono što je promaklo požaru, uništava čekić majstora koji i nisu svesni na kakvu vrednost su nasrnuli. Čudi, međutim, ponašanje onih koji poznaju te vrednosti, ističe Veljković.
On dodaje da se ne radi o nameri Zavoda da spreči oslikavanje, već o zahtevu da se ono zaustavi, da se formira stručna komisija i da se pronađe najbolje rešenje kako da se prezentuje ono što je preostalo od požara, a što predstavlja kontinuitet u životu hrama.
O ovome su obaveštene sve nadležne republičke i gradske ustanove i gradski oci Niša, ali se još niko nije oglasio.
U hramu nisu bili spremni na razgovor o ovom problemu, već su nas uputili na njegovo preosveštenstvo, vladiku Irineja. Kako je on bio odsutan prekjuče i juče, a rečeno nam je da neće biti u Nišu ni danas, nismo mogli da čujemo i drugu stranu i da saznamo zašto se crkva lišava fresaka koje su mogle da se rekonstruišu.
--------------------------------------------------------------------------
Sačuvati živopis
Stručna Komisija niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture koju su činili mr Miodrag Anđelković, slikar konzervator, mr Vladimir Rašić, takođe slikar konzervator, i Mile Veljković, arhitekta, 14. februara 2002. godine zaključila je da je neophodno i moguće konzervirati i sačuvati preostali živopis.
Dve godine kasnije, 20. oktobra 2004. godine, i komisija Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, u kojoj su bili mr Dragan Stanojević, slikar restaurator, mr Stojanka Samardžić, slikar restaurator, i Branislava Popović, istoričar umetnosti, ocenila je da je "potrebno i moguće sprovesti restauratorsko-konzervatorski postupak i sačuvati preostali živopis".
M. Momčilović
[objavljeno: 28.07.2006.]
