Izvor: Glas javnosti, 27.Okt.2009, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak svom jeziku
Prvi premijerni naslov u novoj sezoni - „Kod kuće, Kabul“ Tonija Kušnera, koji će dramski ansambl Narodnog pozorišta izvesti u četvrtak 29. oktobra na Maloj sceni „Raša Plaović“, svojim rediteljskim potpisom „overiće“ Željko Đukić, nekadašnji asistent Arse Jovanovića na FDU i umetnički direktor profesionalnog čikaškog pozorišta „Tuta“. Priznati umetnik, koji već skoro dve decenije živi i radi u Americi, okupio je veoma interesantnu glumačku ekipu na čijem su čelu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Dušanka Stojanović Glid, Nela Mihailović, Mihailo Lađevac, Slobodan Beštić, Nenad Stojmenović, Darko Tomović..., u razgovoru za Glas javnosti ističe da svaki Kušnerov komad, pa tako i ovaj, predstavlja ne samo svojevrsni pozorišni događaj, već i političku provokaciju.
- Slavni američki pisac je radnju smestio u London i Kabul. Drama je važna ne samo zbog relevantnih tema (svet koji se ogleda spaja individualno, lokalno, geografsko, istorijsko), već i zbog zbog toga što uspeva da izmesti jednu priču iz prizemnog američkog realizma u nešto daleko plemenitije i kompleksnije - kaže Đukić i napominje da priča poput ove, koja bi se u tipičnim američkim ili engleskim komadima igrala u kuhinji, kod Kušnera dobija rasplet na ruševinama Kabula.
- Između ostalog, komadu me je privukla tema izgnanstva gde egzil nije pitanje geografske udaljenosti od sredine s kojom se identifikujemo, već pitanje nemoći jezika, nemoći da rečima izrazimo najdublja osećanja i prefinjenost misli. Ja sam se ovom predstavom vratio svom jeziku i svojim glumcima posle skoro dve decenije. Kušner je sjajan pisac, a u pregovorima sa Narodnim pozorištem, tokom poslednjih godinu i po dana, shvatili smo da je važno da ja, kao reditelj koji radi u Americi, u Beogradu postavim jedan značajan tekst koji ima važne stvari da kaže i tamo i ovde.
Komad „Kod kuće, Kabul“, koji je praizveden 19. decembra 2001. godine u NJujorku, biće izveden u dva dela - prvo u monološkoj, a potom u horskoj formi.
- Sukob ili spoj monološkog i horskog nije pitanje rediteljske koncepcije, već Kušnerove dramaturgije: to je prosto tu u komadu kao pripovedački model koji se ponavlja u raznim vidovima i koji u prvi plan ističe psihološke, filozofske, političke i estetske paradokse. To je sve vrlo definisano i precizno kod Kušnera, od dijaloga, preko odličnih karaktera i scene gde se razvijaju činovi - Đukić, koji je pre sedam godina u Čikagu osnovao pozorište „TUTA“, (akronim od The Utopean Theatre Asylum), veoma uspešan avangardni teatar naklonjen novim scenskim izrazima.
Na repertoaru kuće, čiji naziv u slobodnom prevodu znači Utopijsko pozorišno utočište, nalaze se klasični i savremeni tekstovi, među kojima su i dva srpska - „Hadersfild“ Uglješe Šajtinca i „Šine“ Milene Marković.
- U novoj sezoni koja je pred nama radićemo dva rana Brehtova komada - „Malograđansku svadbu“ i „Baala“ sa originalnom muzikom dvojice sjajnih američkih kompozitora. Naravno, želja da radimo sledeći domaći tekst u engleskom prevodu za američku publiku kod nas je uvek prisutna i svi se u pozorištu nadamo da će se to opet i uskoro dogoditi - kaže Đukić i dodaje kako se isto tako nada da bi neku predstavu njegovog teatra, sa ansamblom od 20 članova, u bliskoj budućnosti mogla da vidi i pozorišna publika u Srbiji.
- Pokušali smo da dovedemo Milenine „Šine“ 2007. godine, ali nam to nije uspelo, jer je veoma teško naći novac za tako dalek put. Međutim, nadam se da će, možda, ova saradnja sa Narodnim pozorištem uskoro da nam otvori vrata i mogućnost da se srpskoj publici predstavimo u punom sastavu.
